Ćiru zakon da štiti

LAJKOVAC, najveći čvor uzane pruge u obe bivše Jugoslavije, koji je nastao 1908. godine prolaskom prvog voza, sada je samo - prolazna stanica na relaciji Beograd - Bar. Nekada čuvena ložionica, u kojoj su doskora popravljani vagoni, zatvorena je početkom godine, pa Lajkovčani nastoje da u ovoj varošici očuvaju duh železnice, koja je mnogim generacijama bila jedina kora hleba.

Pokrenut je, zato, postupak da se kompleks železničke ložionice, podignute početkom prošlog veka, zakonom zaštiti kao značajan spomenik kulture. Nedavno je Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu upućena inicijativa, a počelo je prikupljanje neophodne dokumentacije.

- Nesumnjivo je da ne postoji mesto u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji koje železnici više duguje nego Lajkovac - kaže Borivoje Grujičić, predsednik Udruženja građana za osnivanje železničkog muzeja u ovoj varošici. - Nema bolje lokacije za budući muzej od ložionice, čiji su majstori nekada bili nadaleko čuveni po znanju i umeću. Mogli su da poprave sve, od vagona do parne lokomotive.

U ložionici se nalaze strugovi za obradu točkova vagona proizvedeni još 1905. godine. Takođe, vazdušni čekić s početka prošlog veka, mnoge mašine stare više decenija, a tu je i strug za površinsku obradu rezanjem, napravljen 1922. godine. Sve sprave predate su Železničkom muzeju u Beogradu, a proizvele su ih nemačke, austrijske i mađarske kompanije, koje su u to vreme bile lideri mašinske industrije. Konzervirane su, sačuvane od zuba vremena.

- Ložionica ima i okretnicu, koja i danas funkcioniše, a služila je, kako joj i samo ime kaže, za okretanje lokomotiva - kaže Grujičić. - U neposrednoj blizini je i vodotoranj, koji Lajkovčani, iz samo njima znanih razloga, nazivaju buzometar. Služio je za punjenje parnih lokomotiva vodom, a bio je srušen u Velikom ratu. U varošici je izložena i parna lokomotiva. Bili bi to odlični eksponati budućeg železničkog muzeja u Lajkovcu.

Borivoje Grujičić

Za vreme uzane pruge, u Lajkovcu je bilo više od 1.500 železničara, oko 300 mašinovođa. Svakoga dana, kroz železničku stanicu prolazilo je na stotine vozova. Iz Lajkovca je popularni, spori ali tačni, "ćira" išao za Čačak, Valjevo, Beograd, Mladenovac... Za slavu varošice uzeta je Ognjena Marija, koja je bila zaštitnica mašinovođa parne vuče.

- Od svega što je postojalo za vreme uzane pruge, u Lajkovcu je sačuvana samo jedna parnjača, sve ostalo, kad je "ćira" pre više od četiri decenije ukinut, isečeno je u staro gvožđe - kaže Grujičić. - Ono što je preostalo, odneto je u Požegu, gde je pre nekoliko decenija formirana izložba posvećena uzanoj pruzi, koju retko ko posećuje. Smatramo da bi svi ti predmeti trebalo da budu u Lajkovcu, koji je na boljem mestu, znatno bliži Beogradu i ima neuporedivo više veze sa železnicom.

Većinu objekata u kompleksu ložionice sazidali su Austrijanci, za vreme Velikog rata. Prilikom povlačenja iz Srbije, austrougarska vojska srušila je vodotoranj, koji je posle rata obnovljen.

Vodotoranj, koji Lajkovčani nazivaju buzometar, služio je za punjenje parnih lokomotiva vodom

SVE MANjE MAŠINOVOĐA

- Sada u Lajkovcu ima tek pedesetak mašinovođa - kaže Grujičić. - Železnički fenjer u našoj varoši polako se gasi, ali moramo sve učiniti da njegov plamen potpuno ne umine. To se neće desiti, jer sećanje na period "ćire" čuva i nadaleko popularna pesma "Ide Mile lajkovačkom prugom", koju su doajeni narodne muzike, braća Toma i Andrija Bajić, rođeni u obližnjem Jabučju, širom sveta proneli.

PONOS LAJKOVČANA

- Znatiželjne pozivamo da dođu i na licu mesta se uvere da li Mile i dalje ide lajkovačkom prugom - kaže vajar Milutin Ranković, direktor Turističke organizacije Lajkovac. - Kad železnički muzej u varošici na Kolubari bude oformljen, posetioci će moći da vide lokomotivu, vagone, železničke uniforme, brojne eksponate, ambijent nekadašnjih kafana, kojih je bilo čak 11 u Lajkovcu, u vreme uzane pruge. Da vide ono čime su se Lajkovčani, železničari, s pravom ponosili.