Pomoć u kući i lek za dušu

KROZ prozor prostranog vračarskog stana dopire graja iz dvorišta škole "Svetozar Marković". Sve vrvi od života. A unutra - tišina. Leposava Ugarković lane je napunila 90. Supruga Milutina pre deceniju ispratila je na večni put. I tamo je, veli ona, valjda u nebeskoj vojsci. Sin Dušan i unuke sreću su pronašli u Americi. Ćerka Vesna čeka penziju, navrati posle posla. Ali dan je predug. Noći još beskrajnije. Slabo čuje, a zbog katarakte ne vidi, pa ni televizija nije spas. Samoća teška kao robija. Zato kada neki sat pre podneva, začuje kucanje na vratima, "sunce je ogreje". Uvek na vreme, stiže njena Ljubica, gerontodomaćica.

A nije Ljubica Damnjanović samo "pomoć u kući", kako joj u zvanju piše. Ona je, tvrdi Leposava, i lek za dušu.

- Postala je član moje porodice - tiho govori Lepa. - Ne znam više kako bih bez nje preživela. Ponekad bih duže sa njom da razgovaram, da još malo sedimo i pijemo kafu. Ali, sat i po brzo prođe, a ona hoće sve da sredi. Ručak pristavi, opere, počisti, otrči do prodavnice, ili pijace... Radujem joj se kao svome rođenome. Kažem, često, i ona je moja ćerka.

Kada treba otići lekaru, Lepa ide sa Ljubicoma. Kada se zakazuju pregledi, Ljubica "vrti" telefone. Kada je prolećno sunce prijatno, Ljubica je uzme pod ruku i krenu u laganu šetnju...

I ostale gerontodomaćice Beograda nesebično se predaju drugima, a zauzvrat dobiju doživotnu zahvalnost od svojih korisnika i platu od 25.000 dinara. Na ovu pomoć 650 beogradskih gerontodomaćica trenutno može da računa 2.645 najstarijih sugrađana, kojima je neophodna svakodnevna pomoć u kući, a još je 800 korisnika, međutim, na listi čekanja svakoga dana se nada da će grad uspeti da zaposli bar još 300 ovih vrednih žena. U ostalim gradovim Srbije, radi još oko 1.000 gerontodomaćica.

- Bitna je samo organizacija i mi za tri ili pet radnih dana, koliko posećujem domaćinstvo, sve rasporedimo, šta je neophodno obavimo, ali uvek osetim kada je važnije razgovarati i saslušati nego kuvati - priča ova vredna žena. - Sa Lepom nije teško. Ona je izuzetno hrabra i bez obzira na to što pamti dane kada je njena kuća vrvela od života, a sada je usamljenost gotovo opipljiva, emocije lavovski kontroliše. Često čak radije priča o meni...

Smeje se baka Lepa na ove reči. Boli je, kaže, što je njena Ljubica diplomirani sociolog, a radi kao gerontodomaćica za malu platu.

- Volim što je kod mene, ali stalno joj govorim da treba da radi svoj posao - govori Lepa. - Bila je nastavnik sociologije u Srednjoj železničkoj, predavala građansko vaspitanje osnovcima. Zaslužila je da radi posao koji joj pripada. Ali nezaposlenost je velika, znam, pa mora da se radi. Bolje i to, nego ništa.

Za Ljubicu, međutim, posao gerontodomaćice nije tek bilo šta. Neko se, tvrdi, rodi za njega. I bez velike ljubavi, i ne može da se radi.

- U toku radnog dana obiđem četiri domaćinstva i sve su to stari sugrađani, kojima je naša pomoć neophodna i jedini spas da ne odu u starački dom - objašnjava. - Živim, čini mi se, istovremeno u onom starom Beogradu, koji polako nestaje, odmerenom, tolerantnom, prepunom prefinjenih manira i priča o herojstvu, velikim ljudima i delima, ali i ovom drugom užurbanom, sirovom, gde sve manje mesta ostaje za prave primere poštovanja i poštenja.

I uvek je teško kad Ljubica odlazi. Ali, već sutra ujutru će zakucati ponovo. POTREBE VELIKE

BROJ sugrađana u prestonici koji traže pomoć gerontodomaćica u stalnom je porastu, pa je sve veća lista čekanja ljudi kojima je Gradski centar za socijalni rad priznao pravo na ovu uslugu - kaže Mirjana Mavrić, član Gradskog veća Beograda za socijalnu zaštitu. - Uprkos zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i manjeg broja radnika, Beograd će u narednim mesecima pronaći neophodno rešenje da se smanje liste čekanja, a uposle nove gerontodomaćice. Uz to, cena od 26 dinara za sat usluge gerontodomaćica u Beogradu nije se menjala decenijama i ubedljivo je najniža u Srbiji. Tih oko 10 odsto pokriva korisnik, a ostatak dotira grad.