POSLE dve i po decenije obijanja pragova arhiva, sudova, opštinske i državne administracije, Dušica Petrović (87), penzionisani profesor srpskog jezika iz Beograda, uspela je da u ime osam potomaka sveštenika Čedomira Čakarevića (1870-1954), iz novovaroškog sela Štitkovo, vrati 8,66 hektara njiva, koje je partizanska vlast oduzela 1946. godine.

- Nije mi do imanja, jer sam stara i daleko od zavičaja, ali zbog svega što je učinjeno našoj porodici moram istrajati u tome da se zadovolji pravda - govorila je Dušica reporteru "Novosti" pre dve decenije.

Sada, kad je pravosnažnom presudom Agencije za restituciju, Područne jedinice u Kragujevcu, vraćena zemlja u polju Rujišta, pod Čemernicom, protina unuka ne krije zadovoljstvo:

- Presuda je moralna satisfakcija. Srećna sam što je posle 70 godina zemlja opet naša. Ali koliko sam samo imala neprijatnosti tražeći da se ispravi nepravda.

Vraćeno zemljište bilo je u posedu Zemljoradničke zadruge "Uvac", iz Božetića, a tu je i 8,5 hektara šuma, koje je Zadruga nezakonito prodala privatnicima pre nekoliko godina. Dušica Petrović i još sedam naslednika - Milena Đurić, Slobodan Joksimović i Olga Martinović iz Beograda, Milica Jovanović iz Leskovca, Ana Lazić iz Ripnja i Darko i Predrag Joksimović iz Ontarija u Kanadi - spremaju tužbu za vraćanje i tog poseda ili plaćanje naknade.

Godinama tragajući za dokumentacijom, naslednici su saznali da je Mesni narodni odbor Štitkova doneo 8. februara 1946. godine "referat" o oduzimanju 17 hektara, jer "vlasnik nije zemljoradnik". Samo mesec dana kasnije, Agrarni okružni sud u Novom Pazaru potvrdio je odluku, ostavljajući proti i porodici samo tri hektara zemlje.

* Kuća Čakarevića u Štitkovu

- Tadašnje vlasti su u jednoj optužnici pominjale da je sveštenik Čedomir "narodni neprijatelj"! A da je bilo čime uprljao ruke i obraz - kako bi na Gospojinu 1949, u prisustvu zamenika ministra vera u Vladi Srbije i brojnog sveštenstva u Štitkovu dobio naprsni krst, donet iz manastira Mileševa. Kako je kao "narodni neprijatelj" 1949. godine dobio penziju od 9.500 dinara i pravo da svake godine ide na lečenje u banju - podseća unuka Dušica.

Hroničar podjavorskog kraja Boško Kopunović iz Užica kaže da je prota Čedomir sa 17 godina bio prvi učitelj u ilegalno otvorenoj školi u Štitkovu, a oltaru je služio 54 godine. Uz to, radio je kao poverenik Kraljevine Srbije u Starom Vlahu od 1887. do 1912. godine i bio veza sa krajevima pod Otomanskom carevinom, a učesnik je i Raoničke bune i Prvog balkanskog rata.

- Kao patrioti i narodnom tribunu, koji je organizovao otpor protiv zuluma aga i begova, prota Čakarević je dva puta bio na spisku Turaka za ubistvo, žandarmi Austrougarske su ga 1915. internirali u logor Ašah, gde je dočekao oslobođenje, a našao se i na nišanu ustaša za likvidaciju 1941. godine - naglašava Kopunović.


ORU FRONT I PARTIJA

U knjizi "Starovlaška umovanja" zapisana je anegdota:

Članovi mesnog narodnooslobodilačkog odbora saopšte svešteniku Čedu Čakareviću, iz Štitkova:

- Druže pope, od danas ne možeš da oreš njive u Rujištima!

- A ko će, braćo i komšije, da ih ore?

- Oraće front i partija!