Kad na pisti rode kruške

IDEJA o vojnom aerodromu u blizini Bojnika rodila se odmah posle Drugog svetskog rata, ali osim nekada davno započete piste, nikada nije realizovana. Posle više od sedam decenija, na toj zemlji rodiće prve kruške i jabuke u voćnjaku Dragana Đorđevića iz Leskovca. Savremeni voćnjak prostire se na 21 hektar, a ambicije mladog voćara su da čitav rod izvozi za Rusiju.

Kada je pre pet godina sa ortakom Nebojšom Đorđevićem na licitaciji za 120.000 evra kupio od Vojske Srbije 42 hektara aerodroma mnogima je to zvučalo kao dobra šala. Međutim, Dragan se nije šalio, a dokaz za to su sada hektari pod voćem. Njegov voćnjak je najveći južno od Beograda i ove godine će prvi put da "prorodi". Za razliku od svog ortaka, on se odmah dao na posao. Priseća se da je bilo potrebno godinu dana samo da raščisti prostor od rastinja i smeća.

- Bila je hrabrost kupiti bilo šta u Bojniku, jer mnogi misle da jug Srbije nema perspektivu - kaže Đorđević. - Pomalo je bila i ludost kupiti zemlju i baviti se poljoprivredom bez ikakvog iskustva. Ali preležali smo sve "dečje bolesti" i napravili voćnjak kojim možemo svi da se ponosimo.

Njegov otac, brat, pa i on sam imaju uspešne trgovine u Leskovcu i zato je za njega bio još veći izazov da se oproba u nečemu novom.

- Mnogi su me ubeđivali da se manem poljoprivrede, ali sada kad gledam plodove mojih muka, srećan sam što ih nisam poslušao - kaže naš sagovornik.

Dragan namerava da pored voćnjaka napravi i hladnjaču kapaciteta tri hiljade tona da ne bi zavisio od (ne)prilika na tržištu. U pregovorima je da čitav rod izvozi za rusko tržište, jer će imati i kvalitet i količine.

- Sve što je najnovije u voćarstvu, ovde smo primenili, od sistema za navodnjavanje, pa do sistema za odmrazivanje. Ove godine ćemo ubrati prve plodove, a već naredne imaćemo pun rod, nekih 150 šlepera voća - pun je očekivanja Dragan.

* Dragan Đorđević

Njegov optimizam dele i komšije Bojničani koje angažuje da rade u voćnjaku. Sanja Stojanović i Jugoslav Ilić uveliko uređuju grane na stablima posle orezivanja, a onda će redom početi i ostali sezonski poslovi u voćnjaku.

- U Bojniku ne radi nijedna fabrika niti preduzeće, tako da nemamo gde da zaradimo osim na poljoprivredi. Od aerodroma nismo imali nikada nikakve koristi, a voćnjak nam donese prihode - kažu Sanja i Jugoslav.

AVIONE NISU VIDELI

NIKO u Bojniku ne zna ko je došao na ideju da sagradi vojni aerodrom, ali tvrde da nikada tu nije sleteo nijedan avion. Čak je i pista, koja je počela da se gradi davno, zarasla u korov i seljaci su taj prostor koristili kao mesto za ispašu stoke, dok je bilo, ili kao deponiju.