Presuda izbrisana posle 65 godina

DA li si ti Milićev sin?", upitao je devetnaestogodišnjeg mladića Branka Vučića, pomalo nervozno, izvesni kruševački milicionar 29. maja 1952. godine. "Ne, ja sam sin Momčila Vučića", odgovorio je mladi Kruševljanin, uplašeno stežući štap "leskovak", koji ga je upravo izneverio u pokušaju da upeca ribu u Rasini. "A, znam Momu... Pođi sa mnom, radi nekog razjašnjenja" - naložio je uniformisani službenik.

- Tako je na ulici prekinut moj razgovor s dobrim drugom Bratislavom Milosavljevićem Šulcom, čiji je otac držao obućarsku radnju kod hotela "Pariz" - priseća se, za "Novosti", Branko Vučić, danas dekica od 84 leta, dodajući da je kasnije shvatio da je priveden u raciji. - Odveden sam u ispostavu policije, kod konfekcije "Zvezda". Islednika sam video samo jednom. Pitao me je hoću li da pevam, a ja rekao da ne znam šta. Prebačen sam u Oznin zatvor, a posle u pritvor, i tako sve do 22. septembra 1952. godine, kada me je Okružni sud osudio. Bez pitanja, bez žalbe, bez reči.

Pre tačno 65 godina, čika Branko je, između ostalog zbog navodne krađe 23 prekidača i osam sijalica iz "Prve osmoletke", te pokušaja obijanja vrata Gradske poslastičarnice koja su, kako stoji u presudi, odolela jer su bila "jaka i osigurana", osuđen na četiri i po godine strogog zatvora u Kazneno-popravnom domu u Nišu. Branko Vučić nam priča da je samo lud mogao da se upusti u te avanture, jer se tadašnja poslastičarnica nalazila preko puta Sekretarijata SUP-a, a sporna elektrika bila je smeštena na četiri metra visine.

- Ali to na sudu nikoga nije interesovalo. Kada se pročita presuda koju sam posle više od pola veka dobio u Vrhovnom sudu, stiče se utisak da je samo lud ili zlonameran mogao da napiše tako nešto - svedoči penzioner. - Do tada nisam nikad bio ni u Paraćinu, a dodali su i da sam navodno uzeo dva budilnika od nekog sajdžije, a ovde u Kruševcu u TP "Bela stena" i nešto pirinča.

* Branko Vučić u zatvoru u Nišu završio metalostrugarski zanat / Foto: S. Babović

Deka Branko se priseća da na suđenju nije izustio nijednu reč, ali da je ćutao i njegov advokat dodeljen po službenoj dužnosti. Ekspresno je osuđen sa još dvadesetak mladića koji su takođe bili pokupljeni u raciji i bili optuženi za različita krivična dela. Naš sagovornik se priseća kako je ponosno položio malu maturu, a posle i prvu godinu Ekonomske škole. Mladost mu je, međutim, rano prekinuta.

- Majka Aleksija me je samo jednom posetila dok sam bio iza rešetaka, a otac Moma, pošten čovek, od sramote - nikad, iako su oboje znali da nisam kriv - govori nam Branko, pokušavajući da sakrije suze. - Na slobodi sam se našao posle operacija uha 1955. godine. Odležao sam nedužan tri godine, pet meseci i 23 dana.

U zatvoru je Branko završio metalostrugarski zanat i potom se zaposlio u IMK "14. oktobar", gde je bez ijedne mrlje proveo radni vek, sve do devedesetih godina prošlog veka.

- Pitajte bilo koga kakav sam bio i ostao čovek, drug i radnik - kaže nam na kraju Vučić, koji nikada kasnije nije imao problema sa zakonom. - Ne samo da sam gradio od Bosne do Srbije, već sam kasnije bio i računopolagač i magacioner u velikom preduzeću. Nijedan šraf nije tamo nedostajao!

Branko Vučić, penzioner samac, čiji sinovi sa potomcima žive na Novom Zelandu, sudski je rehabilitovan ovog 15. marta pred Višim sudom u Kruševcu.

Nesrećnom čoveku je tako iz evidencije, na sopstvenu molbu, konačno izbrisana navodna krađa elektrike i namirnica zbog koje je osuđen na četiri i po godina strogog zatvora.

- Niko ne može da mi vrati te godine mladosti, ali hvala sudu, jer nikada u životu nisam prespavao celu noć bez buđenja iz sna - prvo je što nam je rekao čika Branko po izlasku iz sudnice.

Pozvao nas je dan kasnije. Kaže da se prvi put probudio posle devet sati ujutro.

* Stric Radivoje, dečak Branko i majka Aleksija / Foto: Privatna arhiva

POREKLO

- MOJA je porodica stara kruševačka, veoma čestita bila, ali mislim da je presudno za sve što me je snašlo - moje poreklo - kaže nam starina, dok se priseća mogućih antikomunističkih "elemenata" porodičnog stabla. - Deda Dragutin bio je solunski ratnik sa činom kapetana. Stradao je, nažalost, u bombardovanju 1941. godine, dok je radio kao barudžijski radnik. Sahranili smo ga sa sabljom i drugim počastima kraljevine.

ŠTETA današnjih 1.000 dinara

UKUPNA materijalna šteta koju je navodno Branko Vučić počinio 1952. godine iznosila je 16.500 dinara, što je otprilike današnjih 1.000 dinara. Posebno je pitanje koliko su svojevremeno na našim prostorima bile rigorozne sankcije za kradljivce. Nevinom čoveku je, s druge strane, dan u zatvoru dug kao godina.