Vojvođanske priče: Hadžijin krst trajni spomen

NA velikom mermernom krstu - jednom od simbola Vršca - koji se nalazi na Gradskom trgu, uklesano je ime Hadži Jovana Zaima. Ono, međutim, Vrščanima ne znači mnogo, jer malo ko zna da je Hadži Jovan bio ugledni trgovac, rodoljub i humanista koji je inicirao i finansirao izgradnju tog krsta, ali i bezrezervno pomagao sugrađanima.

Tražeći podatke o čoveku koji je Vrščanima pre tačno dva veka darivao simbol pravoslavlja, uz pomoć članova udruženja “Feliks Mileker” naišli smo na novinski tekst star 81 godinu. Od autora Nenada Brašovana saznali smo da Hadži Jovan vuče poreklo iz Makedonije. Njegovi roditelji su se, bežeći od Turaka, nastanili u Vršcu u 18. veku. Bavili su se trgovinom, što je kasnije i Jovana učinilo bogatim čovekom. Postao je član srpskog trgovačkog esnafa, uz to i ugledni građanin, dobar rodoljub i pravoslavac.

- Kao hadžija, poklonik svetog mesta u Svetoj zemlji, bio je uzor, “pravilo” moralnosti, čestitosti, ispravnosti i darežljivosti. Pomagao je sirotinji, a dužnicima za koje bi se uverio da su puki siromasi otpisivao je svoja potraživanja. Posrnulim trgovcima otvarao je iz svojih sredstava - ne tražeći od njih nikakva obračuna - dućančiće, da bi samo ojačao srpski trgovački stalež, pa makar i na sopstvenu štetu - zapisao je Brašovan.

Poštovao je pravoslavlje iznad svega. Kada je Vršac 1816. godine, na Sv. Iliju, zadesila nepogoda, koja je srušila i toranj Velike crkve (crkve Svetog oca Nikolaja), darovao je bakar da se novi toranj obloži, kao i 1.500 carskih dukata da se krst i jabuka pozlate.

Imao je Hadži Jovan novac i ugled, ali ne i decu. Zato je, kada je u starijim godinama snaga počela da mu opada, rešio da sebi i srpskoj crkvenoj opštini ostavi trajan spomen - veliki krst od skupog crvenog mermera, koji će biti postavljen na tadašnjoj Velikoj pijaci, a sadašnjem gradskom trgu. Za to je imao blagoslov vladike Petra Jovanovića Vidaka, koji je, osim pomoći oko građevinske dozvole, obećao da će lično krst osveštati uz veliku pompu.

- Prema predanjima, vladika Vidak se često na pijacu izvozio karucama na svoja četiri belca, pred kojima je trčao pripitomljeni jelen, i lično nadgledao rad i radovao se građenju znamenja pravoslavlja i srpstva u Vršcu - napisao je još Brašovan.

Hadži Jovanoov krst s početka 20 veka Foto Arhiva Udruženja “Feliks Mileker”

Međutim, ni vladika ni sam ktitor nisu dočekali svečano podizanje krsta 1821. godine, na Spasovdan. Vidak je 1818. iznenada preminuo u 50. godini, dok je Hadži Jovan Zaim dve godine kasnije ispustio dušu. Bilo mu je 70 leta. Ali testamentom je u amanet ostavio da se njegova zadužbina (krst) “što lepše i dostojnije srpskog imena i svetog pravoslavlja” dovrši.

Hadžijin krst je osveštao Vidakov naslednik, arhimandrit mesički Sinestije Radivojević. Osvećenje je bilo veličanstevno. U spomen tog događaja, više od jednog veka se na Spasovdan nosila litija iz Velike crkve do krsta. Ta tradicija je ukinuta posle Drugog svetskog rata, kada je krst premešten u crkvenu portu. Prilikom rekonstrukcije gradskog trga, 1999. godine, on je ponovo vraćen u centar grada i danas predstavlja mesto okupljanja Vrščana.

NASLEDSTVO PODELIO SIROTINjI

BUDUĆI da nije imao decu, Hadži Jovan Zaim je svoj veliki imetak od 43.200 forinti zaveštao u dobrotvorne svrhe. Tako je sirotinji, posrnulim porodicama, nevino nastradalima, invalidima i gluvonemima, srpskoj crkvi u Vlajkovcu, manastirima Mesić i Bazjaš ostavio pozamašne svote kao zaklade.