Kolubarsko kolo za rastanak sa Grčkom

ŽIVAN Lazić, mitraljezac sa Kolubare, naredio je harmonikašu Iliji Marinkoviću da zasvira.

- Koje kolo? - pitao je svirač.

- Kolubarsko, to kolo - odgovorio je Živan. - Znaš li...

- Znam, kako ne bi` znao...

Lazić kolovođa, palac desne ruke zavukao pod bluzu, kao nekad kad je bio momčić, imao jelek i opanke i bio najbolji igrač u selu. Sve devojke su želele da budu do ovog kolovođe... Sada je zreo čovek, poželeo da zaigra, kao nekad, makar mu bilo ovo kolo poslednje...

Ilija razvukao harmoniku u "kolubarac". Oteglo se kolo. Sve je punije. U tri reda igraju srpski vojnici. Pa, u pet... pa, kolo se širi i savija. Grci gledaju. Grkinje se dive. Ali, ne usuđuju se da zaigraju. A oni, srpski vojnici, pretekli golgotu Albanije i Vido, ostrvo smrti, osnaženi na Krfu, ovde u Solunu za koji dan će u susret velikoj bici, pred kapijom slobode, igraju... Neko je i zapevao... Tako su želeli da se oproste sa Grčkom, kolom pred drevnim hramom Svetog Dimitrija, kome su se ko zna koliko puta poklonili verujući u isceliteljsku moć sveca. Palili sveće za duše umrlih i za žive, verujući da ih čekaju u otadžbini.

Sa ovom slikom koju je u beleškama ostavio Dragutin Sinobad, dobrovoljac iz Like, diktirajući ih Đorđu Popoviću, mi smo ispred tog istog hrama u Solunu. Pokušavamo da oživimo vreme od pre jednog veka. Ono, kada se igralo kolo pred odsudnu bitku.

I, to nije teško. U kadrovima sadašnjeg, pred hramom Svetog Dimitrija priprema se jedno venčanje. Grci su veseli, crkva puna naroda. "Novostima" je dozvoljeno da slikaju sve što žele.

* FRESKA Slika sveca u hramu / Čudotvorne mošti sv. Dimitrija

U centralnom delu je sarkofag sa moštima Svetog Dimitrija. Celivaju mošti vernici, ali i znatiželjnici. Pun autobus Rusa upravo je pristao u ulicu ispod hrama sveca, zaštitnika Soluna. Posetioci podigli telefone na "pecaljke", nastaju fotografije posete u čudesnom ambijentu. Vidimo da neki ispred sarkofaga prave "sletske vežbe": kleče, ustaju, pa ponovo kleče, savijaju glavu do samog stropa, krste se. Krste i dok kleče i dok ustaju. Ljudi veruju.

- Ovo je u Solunu najposećeniji hram, a po broju poseta je, tu, i Zejtinlik, srpsko vojničko groblje - upućuje nas Katarina Janiki. - Veza između ova dva svetilišta je neraskidiva. Srpski vojnici su pred proboj Solunskog fronta ovde dolazili. Verovali su i oni u lekovitost moštiju sveca.

Zvona su najavila vreme posete, tri popodne, a hram je već bio prepun. Kandila upaljena, mirisao je tamjan. Tišinu je poremetio posetilac... oborio je svećnjak. Nije ni čudo, ovde je toliko ljudi da je nemoguće da se ne poremeti mir, ma koliko se svako od nas trudio.

- Srpski vojnici, a ja ne znam da vam kažem koliko se njih venčalo u ovom hramu sa svojim Grkinjama - reći će nam kasnije čiča Đorđe Mihailović, čuvar Zejtinlika. - I ja sam se mojom suprugom, Grkinjom, ovde venčao. I moj otac Đuro, isto, sa svojom Grkinjom. Bili su to lepi dani, sreća nas je pratila. Velika sreća.

Dok plovimo ogromnim prostranstvom i tišinom ovog hrama, dok fotoreporter "Novosti", zahvaljujući Katarini Janiki, u kadrove upisuje ovovremeni život hrama Svetog Dimitrija, mi vraćamo vreme. Pre jednog veka iz beleški preuzimamo svedočenja koja se i danas pamte u Solunu. Ona, o lepoti srpskih divizija i divljenju vojsci koja je odavde krenula u slobodu otadžbine Srbije.

* SEĆANjE Hram pamti korake srpskih vojnika iz Prvog rata

- Nije bilo takvih vojnika, kakve je imala Srbija, to se ovde pamti - govori nam Đorđe Mihailović. - I u veselju i u žalosti bili su dostojni divljenja. To su meni u sećanje predali otac Đuro i đed Savo. Lepota srpskog vojnika bila je i u tome, da su u svemu imali meru. Takvu, kao što nijedan narod imao nije.

Gledamo u ovaj drevni hram. Kasno je popodne, gotovo predvečerje. A misli nas vode, iznenada, u Prizren. Poželeli smo da i naša drevna Bogorodica Ljeviška oživi, ovako kao ovaj hram Svetog Dimitrija u Solunu. Poželeli smo da zazvone zvona Ljeviške. Ali, kome da zvone? Nema kome. I to je tuga. I to je nesreća.

VEKOVI U TEMELjIMA

CRKVA u Solunu traje od 4. veka. Više puta je razarana. Rimljani su pogubili Dimitrija. Ali, mošti su sačuvane. Crkva je obnavljana, danas zaštićena, kao kulturno dobro Grčke od izuzetnog značaja.