USUDI KAO U HOROR FILMU: Preživeo mnoge sigurne smrti

VRLO je malo časnih kapitalista u Srbiji, nepokolebljivih patriota, ali i opozicionara režimima, koji su kao Nedeljko Đurović (1906-1958) u zavičajnom Gornjem Milanovcu, preživeli mnoge sigurne smrti, usud sastavljen iz serije pogibeljnih "epizoda". Evo samo najvažnijih. Kidnapovao ga je 1923. za otkup čuveni hajduk Dragoljub Bojović, tada jedan od najopasnijih "mafijaša" Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa ga zavoleo, pustio bez ijednog dinara, a ceo kraj ucenio da Nedeljko - mora biti živ i vašarom paradirati na belom konju! Okupatori Nemci vode Nedeljka 1941. na streljanje, koje čudom izbegava, kao i sva kasnija streljanja na koja ga odvodi komunistička Ozna. Ta, i međuvremena zbivanja o njemu, kad se glava gubila za tren, ne bi stala ni u film, roman.

O čudesnoj sudbini Nedeljka Đurovića, vrednog čoveka, humaniste, okorelog boema, šaljivdžije, još se u takovskom kraju pripoveda. Detalje nam prepričava publicista Vojkan Nikolić (48), kome Đurović beše deda po majci Leposavi. O pomenutoj otmici, piše i u knjizi "Doba hajdučije" iz 1980. Milojko Marjanović. Hajduka Bojovića izdali su jataci, a streljan je 1925. Hvatali su ga žandarmi, bivši austro-ugarski oficiri.

- Deda i dva bliska rođaka imali su u Takovu dve vodenice, ciglanu, creparu, desetine hektara zemlje, u Milanovcu dućan, "Đurovića kafanu"... - priča Vojkan Nikolić. - Sa Natalijom, iz bogate familije u obližnjim Brđanima, ženi se 1929. i dobija velik miraz. Nemirnog duha, tada kupi auto "ford", ali mu to beše malo, pa kupi i "sitroen", dok su mnogi maštali o konjskoj zaprezi. Bio je opozicija svim političarima. Kao vojnika, svog ličnog vozača, zavoleo ga je kralj Aleksandar i 1932. mu poklanja zlatan džepni sat sa posvetom.

Kad su Nemci 1941. zapalili skoro ceo Milanovac, Nedeljkova kafana nekom srećom "prežive", ali ga vode u Kragujevac, na streljanje.

* Foto vlasništvo Vojkana Nikolića / BOEM Sa "fordom" na svadbi prijatelja

- Ispred streljačkog stroja izvlači ga kolaboracionista Srbin. Zatim odlazi u četnike, na Ravnu goru, ali se dugo ne zadržava. Partizani ga krajem 1941. vode na streljanje u Brusnicu, kao četnika. On: "Ako ste ljudi, dajte da kod domaćina, mog prijatelja, popijem poslednju rakijicu, kafu, zapalim duvan...". Sreća, pa htedoše i oni. Dok piju, nastade neka pucnjava, deda im uteče ispred metaka! Drugi put, od streljanja je tik ispred pušaka Ozne pobegao, ali o tome nije mnogo pričao - kazuje Nikolić.

Kraj rata. Đuroviću nova vlast KPJ otima imovinu. On pre toga na kafani, koju su bili rekvirirali Nemci, batom polupa prozore, pa mu Ozna preti ubistvom. Vraća se u Takovo, ali ne miruje. Peva: "Dok sam glaso krunu, nisam davo vunu, a sad glasam petokraku, uzeše mi svaku dlaku. Dok je zemlja bila trula, ja sam jeo lebac nula (prve klase), a sad imam kartu ER, živim kao ker." Opet mu prete streljanjem, ali ga šalju na prisilni rad.

* PREŽIVEONedeljko Đurović sa "devet života"

- Gradio se nasip u gradu, deda gura teška kolica sa metalnim točkom. Škripe. On nađe balegu i podmazuje točak. Kad ga stražari upitaše šta to radi, odbrusi: "Kakva vlast, takva i mast." Opet pretnja smrću, ali je osuđen na pet godina teškog rada u niškom rudniku. Amnestiran je pred smrt, od teškog srčanog oboljenja - nastavlja Nikolić.

"SAMOUBISTVO" KAO TEST PRIVRŽENOSTI

- IAKO je sticao i čuvao svu pomenutu imovinu, Nedeljko je u duši bio boem, voleo je da skita s vremena na vreme. Psovali su ga za to žena Natalija, rodbina, prijatelji... Sve dotle, dok on u svom stilu ne napravi originalnu ujdurmu, kao test njihove privrženosti: napisao je "oproštajno" pismo, naveo vreme kada će "leći" pod voz "ćiru" kod milanovačke stanice. Lutku od slame obukao je u svoju anteriju, postavio na prugu pre prolaska voza a iz prikrajka posmatrao reakcije rodbine i prijatelja, koji su svi odreda zapomažući išli da ga "spasavaju" - prepričava Nikolić neke od dedinih dogodovština.

* MILjENIK Nedeljko u Vojsci Kraljevine Jugoslavije Foto vlasništvo Vojkana Nikolića

ČASNA KONKURENCIJA

JEDAN od najmlađih gradova u Srbiji Gornji Milanovac osnovan je 1853. Ubrzo, varoš isprva zvana Despotovica po istoimenoj rečici, postaje jedan od najvažnijih trgovačkih i zanatlijskih centara. Za prvih 500 stanovnika, uz njih putnika namernika svih vrsta i provenijencija, imao je čak 40 kafana! One i kasniji hoteli radili su i između dva svetska rata. Tada je među kafedžijama vladala časna konkurencija: ako nekom od njih loše krene, svi sa svojim mušterijama se, na određeno vreme, "sele" kod ugroženog, boemišu u njegovoj kafani, dok ovaj ne profitira. To je bila odlika i vazda dobrostojeće "Đurovića kafane", i svih drugih iz starog Milanovca, koji ostade još samo u uspomenama.

NEMA RESTITUCIJE

TRAŽIO sam podatke o dedinoj imovini, za restituciju. Ali, u državnim aktima postoji samo izvod kad je rođen i umro, nikakvi drugi podaci - veli Nikolić.