Penzioneri merak vratili u modu

MALO je poznato da su pesme: "Zašto Sike, zašto?", "Što si Leno na golemo", "More vrćaj konja Abdul Ćerim ago", "Slavuj pile" i "Dude, belo Dude", koje su vrhunski otpevali Staniša Stošić, Vasilija Radojčić i Usnija Redžepova, potekle iz leskovačkog kraja. A, još manje je poznato da je to samo delić muzičkog blaga koje je sredinom prošlog veka u Leskovcu i okolini zapisao pionir srpske etnomuzikologije Miodrag Vasiljević.

Vođeni njegovom zbirkom "Narodne melodije leskovačkog kraja", dvojica penzionisanih učitelja Blagoje Mitić i Zoran Dimitrijević su u život vratili dvestotinak izvornih pesama, a među njima ima i onih koje su stare i po dva veka.

- Reč je isključivo o leskovačkim pesmama u kojima nema nimalo uticaja muzike iz okolnih gradova - pričaju Mitić i Dimitrijević. - One koje su preživele do današnjih dana smo namerno izostavili. Svaka pesma ima svoju priču i slika vreme u kojem je nastala. Zbog toga smo i odlučili da ih oživimo, da ih približimo današnjim generacijama i tako ih sačuvamo od zaborava

Ovim poslom se bave u poslednjih šest godina sa još dvadesetak članova njihove družine koju su nazvali "Hisarlije". Dosad su objavili četiri "Leskovačke pesmarice" i u njima najviše ljubavnih pesama, ali i onih koje govore o običajima, tradiciji... Davno zaboravljene narodne melodije slikaju radove u polju, kafanski život, veliku sreću, ali i tugu koja nebo para... Njihov jezik je toliko jednostavan, ali ipak pronicljiv i višeslojan. Tako, na primer, u pesmi "Umreja batka Đorđija", glavni junak žali što sve lepo što vidi nije njegovo. Batka Đorđija je hteo za sebe i "dobre neveste" i "dobri volovi". Pesma kaže da njega nije ubila "boles' nego žalos'", a zapravo je bio žrtva sopstvene zavisti.

- U svim pesmama smo očuvali originalnu melodiju i tekst, dok smo promenom ritma, dinamike i tempa, uz korišćenje modulacije i natpevavanja pokušali da zagolicamo pažnju današnje publike. Radi se o čistom meraku na koji malo ko može da ostane imun - pričaju autori pesmarica.

"Hisarlije" su sačinile tonske i video-zapise svojih koncerata, pa su tako ostavili i trajno svedočenje o lepoti leskovačkog muzičkog blaga koje je u ovom gradu obeležilo period između dva svetska rata. Skoro trideset godina ovi entuzijasti neguju izvornu i starogradsku muziku pokušavajući da sačuvaju bliskost sa vremenima u kojima su nastajale pesme koje sviraju.

Blagoje Mitić

Poslednja pesmarica objavljena je u izdanju Leskovačkog kulturnog centra gde "Hisarlije" vežbaju i pripremaju svoje nastupe, a jedan od poslednjih bio je u beogradskoj Skadarliji, u kući Đure Jakšića.

Pre nego što su zavirili u svet davno zaboravljene izvorne leskovačke muzike, ovi entuzijasti su održavali namenske koncerte. Posebnim koncertom ukazali su čast Mari Đorđević, vrhunskom izvođaču pesama sa Kosova i Metohije i sa juga Srbije, a u serijalu "Velikani juga" Tomi Zdravkoviću, Gordani Nedeljković, Staniši Stošiću, Ivanki Đokić i Dušanu Kostiću.

POHVALE OD KOLEGA

"Hisarlije" su kao vokalno-instrumentalni sastav osnovane 1989. godine, a pre 13 godina su prerasli u KUD. Među članovima su instrumentalisti i solisti amateri, pravi ljubitelji izvorne i starogradske muzike, različitih profesija i obrazovanja. Za minuli rad priznanje dobijaju i od profesionalnih muzičara, a posebne pohvale stižu i zbog toga što su "Leskovačke pesmarice" svojevrsni omaž izuzetno cenjenom stručnjaku Miodragu Vasiljeviću čije je studije i zbirke objavljivala i SANU.