Srbin rođen u Albaniji: Učim sina da priča srpski

IMAM sreću i moja medalja ima dve strane. Ljudi često gledaju samo jednu i ne znaju pravu istinu. Kažu, na kom jeziku pričaš sam sa sobom, tako se i osećaš. Ja pričam na srpskom. Rođen sam u Skadru. Tu su rođeni i moj otac, deda i pradeda. Imam albansko državljanstvo, oženjen sam Albankom, a sa sinom u kući pričam na srpskom. Tradiciju čuvamo i prenosimo je kao što su pre mene činili moji preci.

Ovako za "Novosti", sred Drača, priča Julian Ajković (33), Srbin koji je rođen u Albaniji, a već godinama radi kao predstavnik firme "Peštan" iz Aranđelovca u Tirani. Kako kaže, ima rođake i u Srbiji i u Crnoj Gori, a kada ga pitaju ko je i šta je, on sa osmehom odgovara da je Srbin i Crnogorac i da je to njemu isti narod.

- Rođen sam u selu Vrak kod Skadra i tu sam živeo do 1999. godine, kada smo se preselili u Podgoricu - kaže Ajković. - Kada sam završio srednju školu u Crnoj Gori, odlučio sam da studiram ekonomiju u Tirani. Svoju budućnost sam tu video i bio sam u pravu. Tirana i Albanija tada su bile u razvoju i nisam pogrešio. Posle studija, četiri godine sam radio u Ambasadi Srbije kao prevodilac. Sada radim kao predstavnik firme "Peštan" iz Aranđelovca, za Albaniju i Kosovo. Poslednjih 10 godina radim samo sa Srbima, i znam da bi mnoge velike albanske firme sarađivale sa kompanijama od Vranja do Subotice. Tu vlada međusobno veliko poverenje, i ovde nije teško prodati srpski proizvod. Ja to radim i nikad se nisam susreo sa nekim neprijatnostima. Bitno je da postoji dobar proizvod, dobra cena i kvalitetna politika poslovanja. Sve ostalo je stvar dogovora i izvodljivo. Albanci, kada je posao u pitanju, Srbima više veruju od Italijana ili Grka.

Srpski jezik i običaji u njegovoj porodici prenose se s kolena na koleno. A, kako priča, ovde na veru niko ne obraća veliku pažnju.

- Oženjen sam Albankom pravoslavne veroispovesti - govori Ajković. - Otac se oženio katolkinjom. Tako, praznika za slavlje uvek ima. Mešoviti brakovi ovde su najnormalnija stvar, a mladi sada ne obraćaju naročitu pažnju na to. Među Albancima ima mnogo ateista. Supruga Stela i ja imamo dvoje dece, sina Davida i ćerku Mišel. Moj četvorogodišnji sin odlično priča i srpski i albanski jezik. Sa Davidom isključivo pričam na srpskom, a supruga na albanskom. Poslednjih godina i ona je naučila malo našeg jezika. Želim da deca naslede sve ono što ja znam. Žao mi je što se nastava na srpskom odvija samo u školama u Skadru i Fjeriju. U kući slavimo Badnje veče 6. januara, ali i 24. decembra, zbog moje majke. To što moj sin priča srpski, to je moja odlučnost da to nauči. Jednostavno, ne razmišljam šta će ko da kaže na to.

SMIRIVANjE STRASTI

O ODNOSIMA Srbije i Albanije mnogo se priča i u Tirani.

- Bude impulsivnih reakcija, ali one traju nekoliko dana, pa se smire strasti - objašnjava Ajković. - Kad se to desi, niko nigde ne sme da ide zbog registarskih tablica na automobilima. Sećam se incidenta na fudbalskoj utakmici. Bilo nam je vrlo neprijatno. Ali samo zato što smo očekivali da gledamo fudbal. Ništa više od toga. Sve ostalo je ispalo besmisleno.