Pod Kosmajem oživeli duh Nemanjića

VRATILI su film u drevna vremena. Ona, u kojima je uzvišeni viteški kodeks nalagao čast koja se kroz vekove pronosi u poruci Rastka Nemanjića: vitez je onaj ko poštuje sebe, ali i neprijatelja. Ko sam gradi svoju kuću, štiteći tuđu.

Kodeks dostojanstva, hrabrosti i plemenitosti koji je krasio srpske srednjovekovne ratnike i vladare, utemeljivače države čiji su koreni u Rasu duboki osam vekova. U susret ovom značajnom belegu dogodio se, juče, susret zaljubljenika u vekovnu prošlost Srba, u potkosmajskom Ameriću kod Mladenovca, nedaleko od zidina manastira Kasteljan.

Ovovremeni vitezovi pod kostimima prošlosti, spojili su vekove, istovremeno, i ovovremene majstore lukova i streličarenja koji žive u lepoti epske, srpske fantastike.

Okupio ih je u etno-selu Amerić, mladi Dejan Stojanović iz Beograda, majstor izrade lukova i strela, a to je majstorstvo filigranske majstorije. A, oni su stigli iz svih krajeva Srbije: od Kaća na čiji se atar naslanja manastir Kovilj do Kruševca, Lazarevog grada.

I, nije slučajno da je ova čudesna priča nastala tamo gde je zastao Despot Stefan Lazarević, u čije je doba Srbija upisala svoj božanstveni procvat.

- Mi želimo da to sećanje traje, da podsetimo da u nama živi viteško srpsko vreme - kaže Stojanović. - U ovoj godini, u ovim danima, to je posebno važno. Meni lično, puno je srca da je sve više mladih koji se vraćaju drevnim srpskim korenima i spoznaji da nismo od juče. Da naša viteška, viševekovna priča traje i da će trajati.

Etno-selo Amerić, čudesan krajolik, kosmajska Sveta Gora, kako je zovu, okićena manastirima i crkvama iz daleke srpske prošlosti. Ovde je svaki kamen istorija. A, ovovremeni vitezovi, lukari i streličari vraćaju nas u to vreme. A, u susret osam vekova Nemanjićke države.

Slike govore više od reči. To je, ono, kad gora ječi, kad se ukrsti viteška borba, streličari i lukari. I, svaka slika ima svoju priču, nesvakidašnji doživljaj.

Dejan Stojanović, majstor u izradi lukova, predstavlja nam aktere ovog, po svemu neponovljivog doživljaja.

- Ovo vam je Đuro Popović - Mladenovčanin. - Bavi se izradom lukova po uzoru na davnašnje... Ovo je Miško Rovčanin iz Beograda... Uradio je luk prema fresci iz Visokih Dečana. Luk je bio u rukama svetog Teodora, kako ga freska prikazuje... Evo i Jovana Bjelanovića, iz Kaća, on je najiskusniji među nama. Čudo, koliko je ovladao veštinom izrade lukova.

Fijuču strele iz filigranski izrađenih lukova, dok se vitezovi, upravo na mestu gde se vetrovi sa svih strana uvijaju u ružu vetrova - opremaju da predstave “boj”, kakav je nekad bio. Prsa u prsa, mačevima i kopljima. Sve je čudesno: film i priča o slavnim srpskim precima.

Vitezovi spremni za okršaj

Ukrstili koplja Nenad Ćirković iz Šapca, Stanislav Čolić iz Beograda, Aleksandar Stevanović iz Jagodine i njegov prezimenjak Stevan iz srpske prestonice. Tu je i jedna devojka, Jovana Poznić iz Kruševca, iz “Plemenitih vitezova”... Koliko je lepa ova devojka.... Fotografija govori više od reči.

- Mene je oduvek zaokupljala lepota srpske, epske fantastike i zato sam ovde - kaže nam Jovana. - Svakom mladom čoveku iz Srbije poželela bih da ima tu ljubav prema našoj slavnoj prošlosti. Svako ko ima tu spoznaju, u budućnosti neće biti u zabludi.

Užasno je hladno u Ameriću pod Kosmajem, ali, ovi mladi ljudi ne odustaju. Oni uživaju u lepoti nekadašnjeg, spajajući je sa sadašnjim. Mi smo počastvovani ovim susretom. Ali, to nije dovoljno. Svaka slika zaslužuje posebnu priču. Za jedan novinski tekst, malo je da se ispriča jedan dan sa ovim mladim ljudima koji baštine uspomene na našu slavnu prošlost.

Strelci isprobavaju svoju veštinu

PREDSTAVI nekadašnjeg vremena drevne i slavne srpske države Nemanjića u etno-selu Amerić pod Kosmajem, domaćin je bio Dragan Vujičić.

- Nama nije potrebna reklama, ovo je priča o uzvišenoj, istinskoj ljubavi i poštovanju prema starinama i običajima našeg naroda - kaže nam. - Upravo smo dogovorili da i druge, slične priče budu ovde ispričane. Otvoreni smo za kampove viteštva i vitezova, lukarstva i streličarstva. I mi smo srećni da se mladi ljudi upoznaju sa istorijom koju nećemo da zaboravimo. Želim da i ubuduće budem domaćin, sad, kao što je srpski domaćin bio nekad.

Tradicija Jovana zaljubljena u našu istoriju

LAZAREV KALPAK I ŠTIT

ZALjUBLjENICI u lepotu srpske epske fantastike oživeli su juče i sliku kako je izgledao štit kosovskih junaka, a kako kalpak i šlem samoga cara Lazara. Osmislili su ih iz predstave Carevog grada, Kruševca, a po heraldici koja je u simbol ovog grada ugrađena.