U zatvoru peku hleb i zanat

ZEMUNAC Saša Kadijaš (38) radi kao pekar od svoje četrnaeste godine. Poslednjih meseci radno mesto mu je, ipak, nesvakidašnje - nova pekara u zgradi Okružnog zatvora u Beogradu. Iz nje svakog dana izlaze beli i crni hleb, proja, kiflice... Kad se nađe dobar pica majstor na odsluženju kazne, hodnicima ume da zamiriše i "kapričoza".

Pored profesionalaca, u ovoj pekari, koja opslužuje CZ i Specijalnu zatvorsku bolnicu, rade i momci koji ovde ne peku samo hleb, već i zanat. A ranije su u pekaru ulazili samo kao kupci.

- Osuđen sam 2009. na osam meseci zatvora. Nije važno zbog čega, to je sada iza mene. Sada sam drugi čovek. U međuvremenu sam dobio i ćerku - kaže Saša.

Pola kazne odslužio je iste godine, a na dosluženje je došao pre tri meseca. Izlazi 28. februara.

- Iznenadio sam se kad sam video da postoji pekara, sa potpuno novom opremom. Ovde je sjajno. Šef Ljuba i ja smo čak pričali o tome da ostanem i radim i posle odsluženja kazne. Dajem sve od sebe, kao da je moje. Obučio sam i nekoliko osuđenika, dobar smo tim - kaže Kadijaš.

Jedan od momaka koji radi kao pomoćni radnik u pekari je Ivan Petrović (26) iz Kuršumlije. Osuđen je na godinu i dva meseca zbog krađe bakra. Ostalo mu je još šest meseci.

- Imam šestoro dece, a nezaposlen sam. Krao sam jer nisam imao čime tolika gladna usta da nahranim. Mnogo se kajem. Ovde sam naučio posao, voleo bih kad dođem kući da se zaposlim u nekoj pekari. Znam sve da radim oko mašina - priča Ivan.

Kaže, njegova supruga nema čak ni dokumenta, pa ne može da nađe posao, ni da dobije socijalnu pomoć. Deca preživljavaju tako što ona čisti zgrade dok je on u zatvoru.

- Nadam se da će neko iz Kuršumlije ovo da vidi, da se sažali i da joj pomogne. Oca nemam, majka mi je bolesna. Nemaju para ni pakete da mi šalju, ni u posetu da dolaze. Kad izađem, ne želim da kradem, već da radim ono što sam ovde naučio - kaže Ivan.

Nikola Svrkota, profesionalni pekar, koji je imao svoju pekaru, a onda prihvatio ne samo posao glavnog pekara u CZ, već i da obuči sve ove momke, zadovoljan je ekipom. Hvali ih da su vredni:

- Posao nije težak, jer je sve poluatomatizovano. Potrebna je samo dobra volja za rad. Za sada sam imao sreće sa momcima. Videćemo kakvi će biti novi.

Mašine i peći pokreću se u šest ujutro, a pekara zatvara između dva i četiri po podne. Sa probnim radom počela je u decembru, objašnjava "šef Ljuba" - Ljubomir Martinović, šef Odseka za ishranu. Iz nje dnevno izađe 1.500 vekni od 470-500 grama belog hleba i 70-100 komada od po 200 grama crnog hleba za dijabetičare.

- Osim hleba, pekari prave kifle sa sirom i marmeladom, proju, pite za dijabetičare sa krompirom, a uskoro će biti i sa jabukama. Ranije smo i mi, i Specijalna zatvorska bolnica, nabavljali hleb na tenderu. Kada je otvorena pekara u zavodu "Stara Skela", svakodnevno smo plaćali vozača i gorivo da donesemo. Dnevna ušteda sa našom pekarom je oko 15.000 dinara - kaže Martinović.