Posle požara, u staračkom domu čekaju novi dom

ZA samo jedan dan, Mirići iz Mladenovca ostali su bez svega što su godinama sticali. Dom Milutina i Violete i njihovo šestoro dece izgoreo je u požaru, početkom decembra. Mesec dana kasnije, 12. januara, eksplozija creva plinske boce u podrumu, dokrajčila je i ono što je ostalo. Od tada stanuju u trokrevetnoj sobi, mladenovačkog Gerontološkog centra!

Posle toliko suza, u ponedeljak je prvi osmeh na njihovim licima izmamilo obećanje ministra Aleksandra Vulina, da će već u sredu Ministarstvo poslati radnike i započeti i renoviranje njihove kuće!

Kao izuzetno vredne, Miriće u Mladenovcu svi znaju. Hvale ih da su, od Milutina, do najmlađe Danice (12), svi marljivi, privređuju i svaki dinar ulažu u kuću. Naročito deca. Zato i ne čudi što se komšije pitaju, zašto da se baš takvim ljudima, dogodi takva nevolja - dva požara za mesec dana i da ostanu bez svega.

- Sve, nameštaj, frižider, zamrzivači, šporet, nova oprema za kupatilo i izolaciju kuće, alat, kao i 500 džakova komposta za pečurke, koje smo počeli da gajimo, uništeno je u požaru - prebira po sećanju, drhtavim glasom Milutin, kao da pravi popis, u sobičku staračkog doma. - Tamo u pepelu ostalo je sve što smo Violeta, naša deca i ja znojem i radom stvorili. Pa i moje uspomene iz mladosti, "fender" pojačalo, električne i akustične gitare, bicikle... Ali, rekao sam joj i tada dok je vatra gutala kuću, mora da se ide dalje, da se nastavi borba. Od plakanja nema ništa. Najvažnije je da smo sačuvali glave, da čak niko nije bio povređen.

Mirići rade na pijaci, gde već godinama imaju svoju tezgu za povrće. Gaje i piliće, što im je dodatna zarada. Milutin se uz to bavi molerajom, građevinskim poslovima i elektrikom. Doskoro je popravljao televizore i električne uređaje, jer je po struci elektrotehničar, što mu je pre gašenja "Petra Drapšina" i bilo zanimanje. Svih šestoro dece slede primer roditelja i uspešni su na fakultetima, školama i zanimanjima koje su odabrali.

- Najstariji Dejan (26), posle završene Vojne akademije, živi i radi u Beogradu, Dragana (23) četvrta je godina medicine i niže samo devetke i desetke - priča Violeta, ponosna na svoju decu, koja su joj u očaju, najveća uteha. - Dušica (22) završava Višu tehničku školu, Danijela (16) srednju Železničko-tehničku u Beogradu, a najmlađi Dušan (13) i Danica (12) su sedmi i šesti razred Osnovne škole "Kosta Đukić".

I najmlađi Mirići stižu sve. Ne samo da se ne odmaraju tokom školske godine, već i vikendom i kad su na raspustu, pomažu roditeljima da dopune kućni budžet - ili na pijaci ili berući sezonsko voće. Najstariji Dejan je nedavno podigao kredit i počeli su da gaje i pečurke. Uz put su svaki dinar odvajali da dozidaju kuću.

Violeta se sa svim nosi teže od supruga. Problemi sa dijabetesom i visokim krvnim pritiskom, pogoršali su se od kada im se život okrenuo naglavačke. Na krevetu pored nje, sede Danijela i najmlađa Danica. Slušaju još jednom kako se sve dogodilo. Ponovo vriska, ponovo suze i zvuk sirene Hitne pomoći i vatrogasaca...

- Dok sam živ pamtiću taj dan i trenutak kada sam trčeći kući sa fudbalskom loptom u ruci video da gori naš krov - priča nam kroz suze mali Dušan, koji nas je odveo na zgarište svog doma, do nagorelih i porušenih zidova i gomile šuta. - Samo mi je bilo u glavi, da li je neko stradao. Trčao sam i plakao. Policajac me je zgrabio oko struka, ali sam se otrgao i otrčao do majke i sestre. Zagrlio sam ih. Vrištali smo gledajući kako nam plamen guta kuću. Majka se onesvestila, ubrzo je stigla Hitna. Došao je i otac i svi smo bili na broju. Naši životi su spaseni, ali je nestalo sve što smo u njemu stekli.

Kako Milutin kaže, do požara je verovatno došlo zbog problema sa instalacijama i strujom. A taman kada su se posle prve nevolje, uz veliku pomoć i podršku prijatelja, komšija, Opštine, smirili, dogodio se još jedan požar i eksplozija. Ovoga puta, jer se upalilo crevo od plinske boce za grejanje sobe u kojoj su gajili pečurke.

Sve lične stvari su uništene

- Borili smo se poslednjim atomima da nešto sačuvamo, dok su oni spavali po komšiluku i kod rođaka, ja sam svake noći motrio na pečurke i zagrevao podrumsku prostoriju - priča Milutin. - Čudom Dušan i ja, koji smo spavali iznad podruma te noći, nismo poginuli...

Dušan i Milutin u uništenoj kući

PRIMILI SVE UGROŽENE

POSLE Nove godine, tokom jakih mrazeva primili smo pod naš krov 45 ljudi, zajedno sa porodicom Mirić - kaže Dušica Tokić, v. d. direktora Gerontološkog centra Mladenovca. - Pošto je u pitanju bila vanredna situacija, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je, preko Centra za socijalni rad naložilo da primimo sve najugroženije iz okoline Mladenovca, koji su se u tom momentu našli u kritičnoj situaciji. Osim Mirića i 18 ljudi iz Prihvatilišta u Kumodraškoj, uglavnom su to stariji ljudi, iz samačkih domaćinstava, koji još borave kod nas, dok se ne srede njihove dokumentacije.