FOTO: Krdo nije zaboravljeno

KRALjEVO - Po veoma niskoj temperaturi i probijajući se terenskim vozilom nepristupačnim i zavejanim putevima, a potom i nekoliko kilometara pešice kroz snežne smetove, članovi kraljevačkog Udruženja ljubitelja konja obišli su minulog vikenda poludivlje konje na planini Stolovi, nadomak Kraljeva, doturivši im još hrane kako bi ove plemenite životinje bez problema „pregurale“ zimu.

- Konji su u dobrom stanju i što je najvažnije nisu izgladneli. Olakšavajuća okolnost je što na južnoj, sunčanoj strani nema snega pa lakše mogu da dođu do sasušene trave i kore mladog drveća. Naravno, mi smo im i pre zime ostavili dovoljne količine hrane – priča Dragan Komatović iz Žiče, predsednik Udruženja ljubitelja konja „Stolovi“ koje broji sedamdesetak članova.

- Mada, opstaju konji na Stolovima i u mnogo težim uslovima. Znaju svaki kamen, svaku vrzinu na planini, znaju gde ima zavetrine i gde mogu da se sklone kada počne da duva hladan, planinski vetar.

Na ovom planinskom masivu koji se sa južne strane izdiže poviše Kraljeva, manastira Žiče, Mataruške Banje, srednjovekovnog grada Magliča i Ibarske klisure, već duže od tri decenije opstajava krdo od pedesetak poludivljih konja. Prema pričama, na Stolove, čiji najveći vrh Usovica doseže do 1.375 metara, pitome konje su zbog obilja zdrave i sočne hrane najpre dovodili njihovi vlasnici - meštani sela podno planine da im, bar tokom leta, ne bi bili na teretu.


Vremenom, konji su ostavljani sve duže, pa čak i da prezime, a onda je krdo počelo da se osamostaljuje i umnožava i da poprima osobine divljih konja potpuno nezavisnih od ljudi.

Tako se, uprkos tome što su neki konji ostarili i uginuli, krdo postepeno uvećalo na pedesetak konja kojih bi verovatno bilo i znatno više da nije surovih planinskih uslova. Mnoga nejaka ždrebad sama stradaju ili, još nedorasla, završe kao plen izgladnelih vukova, a ponekad i bezobzirnih kradljivaca.


Konje, koji sve to preživljavaju, međutim, više ni njihovi vlasnici ne mogu da vrate s planine. A, i kad im to nekako uspe, konji, posle dan-dva, opet pobegnu u planinu.


- Kada to dozvole vremenski uslovi svoje konje na Stolovima redovno obilazim, timarim i hranim, a to rade i ostali vlasnici – dodaje Komatović. - Zbog dugogodišnjeg samostalnog boravka u prirodi to su sada poludivlji konji, ali i dalje veoma pametne, plemenite i odane životinje.


ENTUZIJAZAM

NADOMAK vrha Usovica, članovi kraljevačkog Udruženja ljubitelja konja su sopstvenim sredstvima sagradili i planinsku kolibu.


- To smo napravili sa da se onaj ko se zadesi na planini ogreje, okrepi ili skloni od nevremena. Sa stoletnim šumama, prelepim proplancima, mirisnim narcisima i krdom poludivljih konja Stolovi bi trebalo da predstavljaju turističku atrakciju, ali se sve i dalje svodi samo na entuzijazam zaljubljenika u prirodu – kaže Komatović.