Od nasilnika sad štite i same sebe

SVE su prošle višegodišnju torturu, vređanja, šamaranja, pesničenja. Većina je neko vreme boravila u sigurnim kućama za žrtve nasilja. Među njima ima Srpkinja, Muslimanki, Ruskinja, Rumunki, Romkinja, Holanđanki...

Po izasku iz skloništa čekala ih je ista dilema - šta dalje. Zato su osnovale udruženje za borbu protiv nasilja "Hajr" (skraćenica od reči "hrabre, autentične, jedinstvene i ravnopravne"). "Hajr" je prvo udruženje u Srbiji i regionu za borbu protiv nasilja koje su osnovale same žrtve.

- Kada sam, u martu 2015, ušla u sigurnu kuću, videla sam da sve žene imaju slične probleme kad izađu. Nasilje se u mnogo slučajeva nastavilo - kaže Hajrija Ramadani, predsednica udruženja.

Njihov član je i žena koja je po izlasku iz sigurne kuće uspela da nađe posao u pekari, ali je bivši muž upao i celu je polupao. Retki su poslodavci koji će rizikovati da oni ili njihova imovina budu na meti nasilnika.

- Imamo slučaj žene čiji je bivši muž njenom ocu, koji je pokušavao da je zaštiti, polomio obe noge - kaže Hajrija.

Jedna od sigurnih kuća

I sama Hajrija Ramadani trpela je fizičko i psihičko mučenje punih 26 godina. Njen vanbračni muž je pio, a onda je, na nagovor brata, bez znanja supruge i sina, prodao kuću u kojoj su živeli, s njihovim stvarima. Pošto nisu hteli da se isele iz kuće, polupali su im prozore i razvalili vrata. Spavali su u dvorištu, na nabacanim jorganima, i kod komšija.

Na kraju je Hajrija završila u sigurnoj kući, a sin je otišao trbuhom za kruhom, u inostranstvo. Pred sudom se vodi spor oko prodate imovine.

STRANE DRŽAVLjANKE

- POSEBAN problem imaju strane državljanke udate u Srbiji, koje teško produžavaju boravak u našoj zemlji, a iz nje ne mogu da odu jer ne smeju da izvedu maloletnu decu - kaže Hajrija. - One nemaju pravo ni na posao, ni na socijalnu zaštitu.

I sama Hajrija Ramadani trpela je fizičko i psihičko maltretiranje punih 26 godina,Olgica Mrdaković, Foto: Ž. Knežević

RADE PO DVA POSLA

MAJKE su prinuđene da rade po dva posla da bi obezbedile pristojan smeštaj, hranu, ogrev. Deca su po ceo dan sama. Mnoga se osećaju odbačeno i obeleženo. Zato u udruženju stavljaju akcenat na decu, kao najveće žrtve.

OLGICA MRDAKOVIĆ, POMOĆNI RADNIK U KUHINjI: BILA SAM KUKAVICA I SAUČESNIK

I Olgica Mrdaković je 26 godina živela sa alkoholičarem i nasilnikom.

- Prve batine sam dobila kad je kćerkica imala dve godine. Terao ju je da pije vrelo mleko iz flašice. Pobunila sam se, a on me je za kosu odvukao do kuhinje i udarao glavom o zid. Postala sam kukavica, sve sam radila zarad mira. Posle redovnog posla, čistila sam kuće. Danas znam da sam bila saučesnik u nasilju svojim bežanjem. Dozvolila sam da moja kćerka postane žrtva. Tukao je nju jer ja nisam bila tu - kaže Olgica.

Kćerka Milica, u početku odličan đak, počela je da popušta i traži spas na ulici, među decom koja su imala probleme slične njenima. Iza sebe je imala i pokušaj samoubistva. Njena majka je posle četiri godine saznala da se drogira i pije. Krenuli su na terapije u Dnevnu bolnicu u Paunovoj ulici.

- Bio je to težak period, pokušala sam da se ubijem - priznaje Olgica.

Nasilje nije prestajalo. Muž joj je jednom prilikom oštetio oči bačenim upaljačem, pa je morala na operaciju. Nekoliko dana posle operacije tumora u stomaku fizički ju je napao, baš udarcima u stomak.

- Osuđen je na dve godine uslovno zbog porodičnog nasilja, a ja sam se iselila i iznajmila privatni smeštaj - kaže Olgica.


TATJANA MILOŠEVIĆ, EKONOMISTA: TUKAO JE I MENE I DECU

TATJANA Milošević je došla iz Rusije pre 19 godina. Tamo se zabavljala sa Srbinom, koji je, kaže, bio nežan i pažljiv.

- Pakao je nastao kad smo došli ovde. Punih 17 godina sam se borila da sačuvam brak zbog troje dece - priča Tatjana. - Na kraju deca više nisu želela da žive u toj kući.

U Centru za socijalni rad Palilula ohrabrili su je da napusti muža, koji je tukao i nju i dve starije devojčice.

- I svekar je za života tukao svekrvu. Moj muž je govorio da mora da me tuče jer ja, kao Ruskinja, ne umem da ih vaspitam kako treba. Branio mi je kontakte sa roditeljima, nije mi dao da radim, pa bi me ucenjivao novcem. Danima sam išla crna od batina, sa ugrizima po leđima - kaže Tatjana.

Jednog dana muž je tako udario najstariju kćerku da je pala i ostala onesvešćena. Pobegle su u sigurnu kuću. Usledio je razvod i sudski spor, muž je dobio zabranu prilaska. Tatjana je sa dve devojčice i sinom ostala da živi na gornjem spratu kuće koja se vodi na njegovo ime. Međutim, Prvi osnovni sud u Beogradu nedavno je dozvolio nasilniku da se vrati u prizemlje, u kome se nalazi jedini toalet. Ujedno, on je dobio sudski spor kada je tražio iseljenje najstarije kćerke jer je napunila 18! Tatjanina bitka se nastavlja.

VESNA Jovanović imala je iza sebe brak i odraslu decu kada je postala žrtva novog partnera.

- Bio je poznati nasilnik na Čukarici, iza sebe je imao 10 godina robije. Prema meni je bio srdačan i govorio da bi njegov život bio sasvim drugačiji da je pored sebe imao ženu kao što sam ja. Nasela sam. Pozvala sam ga na kafu i za tri dana bukvalno uletela u noćnu moru - priča Vesna.

Bio je stalno pijan, baš kao i njegova majka, koja se tu doselila. Optužio ju je da je policijski i opštinski špijun i tako je tukao i gazio da je čula kako joj krckaju rebra dok se lome. On i majka trošili su njen novac. Bila je zatočenik u sopstvenom stanu. Oduzeo joj je mobilni telefon, nije imala nikakav kontakt sa spoljnim svetom. Uplašene komšije nisu smele da zovu policiju. Kada bi je izvodio, premlaćenu, terao ju je da stoji pored obrenovačkog puta kao da je prostitutka. Pretio je da će ubiti nju i kćerku, a sina će silovati njegovi zatvorski kompanjoni.

Više puta ju je držao nad prozorom, s namerom da je baci. Skakao je po njoj i mrvio joj delić po delić tela. Jednom je uspela da pobegne i, očajna i krvava, stala na Brankov most, u nameri da skoči. A onda se u njoj javio bunt kad je shvatila da joj niko neće pomoći. Otišla je u Klinički centar, odakle su je poslali na VMA.

Iz bolnice nije imala gde, nego u svoj stan. A tu ju je dočekalo osmočasovno šutiranje. Zidovi su bili krvavi.

- Udarao mi je glavom o radijator i besneo jer mi je lobanja tako čvrsta i neće da pukne. Na kraju me je ostavio polumrtvu majci, uz reči "javi kad crkne". Jedva sam je umolila da me dovuče do telefona, da pozovem hitnu pomoć.

Prebačena je polumrtva u šok-sobu, međutim, njen partner je uspevao čak i tamo da uđe i preti joj. Kada je konačno stigla do sigurne kuće, imala je 38 kilograma. Njen mučitelj trenutno je u zatvoru.