SIĐI, Đabi, Latoja, Abdulah i Puspita stigli su u Beograd s prvim ovogodišnjim snegom. U njihovoj grupi je još 23 studenata sa svih meridijana i iz svih krajeva sveta. Došli su na Avalu, gde svakoga dana uče srpski jezik, da bi ga do juna progovorili tečno i bili spremni da u oktobru postanu studenti sa srpskim indeksima.

Zatičemo ih na času, u Studentskom odmaralištu “Radojka Lakić”, dok na srpskom pokušavaju da objasne šta vole da jedu a šta da piju, koliko se kuhinja na kojoj su odrasli razlikuje od srpske trpeze.

Posle časa izlaze napolje. Fascinirani su snegom. Počinje grudvanje. Polovina njih sneg je videla prvi put u životu. A kako i ne bi kad dolaze sa Zelenortskih Ostrva, iz Indonezije, sa Sejšela, Jamajke... Mnogi su doputovali u letnjoj obući i duksericama, pa su prvo morali da kupe jakne i čizme. I dalje nemaju osećaj za hladnoću, te ih domaćini iz odmarališta opomenu kada u japankama krenu na sneg.

Oni su stipendisti naše države, u okviru programa “Svet u Srbiji”, i šesta su generacija akademaca koji o trošku naše države uče jezik i studiraju. Imaju besplatan smeštaj u Studentskom odmaralištu “Radojka Lakić” podno Avale, a dobijaju i stipendije od po 15.000 dinara mesečno.

Iako su manje od mesec dana u Srbiji, ponudu da razgovaraju na engleskom odbijaju i insistiraju na srpskom jeziku.

- Tri meseca učili smo srpski onlajn, dok smo bili kod kuće - priča Mohamed Hosein Karami iz Irana, kome srpski zasada najbolje ide. - Spremam se da upišem Fakultet fizičke kulture, pa svakog dana idem da treniram. Mnogo volim sport.

Njegova drugarica iz grupe Puspita Angraini, iz Indonezije, koja planira da upiše Biološki fakultet, među onima je koji su prvi put videli sneg.

Još se, kaže, privikava na hladnoću, i ovi minusi su jedino što joj se ne dopada od svega što je dočekalo u Srbiji. Neobično joj je i mnogo krompira, hleba i mesa u tanjiru, jer kod kuće uglavnom jede povrće i pirinač.

Sa toplih 30 stepeni, u Beograd je stigao i Ivan Džon Rodrigez Kabral, rodom sa Zelenortskih Ostrva. Kaže, nije mu prvi put da boravi u Beogradu. Svraćao je letos, na nekoliko dana, kada se vraćao kući iz Amerike. Dopalo mu se, kaže, pa je poželeo ovde da studira. Njegov plan je da završi Medicinski fakultet.

Iako većina njih planira da upiše prirodne fakultete, Siđi Davara iz Malija opredelio se za antropologiju. Dok prepričava svoje prve utiske i planove, trudeći se da njegov srpski što bolje zvuči, u rukama drži “Balkan” Isidore Sekulić.

I Đabi Lungu iz Zambije je među malobrojnima koji će na društvene nauke. Njega interesuje ekonomija.

Bojanu Jakoji iz Skadra srpski je maternji, ali i on je redovan na časovima. Ovaj mladić stipendista je drugog programa Ministarstva prosvete - “Srbija za Srbe iz regiona”. I za njih su obezbeđeni stipendije, školarine, smeštaj i hrana. I u ovoj grupi je više od 30 studenata, ali neki od njih srpski znaju dobro, pa su odmah krenuli na studije.

- Planiram da upišem medicinu. Srpski mi je maternji, pa se nadam da ću brzo napredovati - kaže ovaj mladić. - Bio sam više puta u Beogradu i baš se radujem što ću ovde da studiram.

Tu je još studenata iz Albanije kojima srpski nije maternji. Među njima su i Safet Ademović i Mirsada Pepa. On namerava da upiše Arhitektonski, a ona Hemijski fakultet. Kako im je Srbija blizu, za njih ni vremenske prilike ni hrana nisu neobični. Najviše ih, kažu, muče padeži.

- Ovo je šesta, a ujedno i najbolja generacija polaznika - objašnjava Vojkan Stojičić iz Centra za srpski jezik kao nematernji Filološkog fakulteta u Beogradu. - Oni su prva generacija koja je pre dolaska tri meseca pohađala onlajn kurs, tako da su prvi test polagali već kod kuće. To se pokazalo kao veoma dobro, jer sada bolje napreduju. Od ove godine u programu su nam se pridružile i kolege sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Kada završe kurs srpskog, od jeseni mogu da upišu koji god fakultet žele i ostaju stipendisti Srbije sve dok redovno studiraju. Planovi su im ambiciozni, a na listi želja su Medicinski, Matematički, Mašinski, Arhitektonski, Biološki fakultet... Najviše je budućih lekara. A na spisku zemalja iz kojih dolaze su Iran, Indonezija, Mali, Sejšeli, Zambija, Albanija, Angola, Kongo, Zelenortska Ostrva, Palestina, Jamajka, Sirija, Uganda...

Iako su tek mesec dana zajedno, studenti iz celog sveta već su postali pravi drugari, a rodile su se i prve ljubavi. Planiraju da, kao i njihove starije kolege koje su prethodnih godina stizale u Beograd, budu odlični studenti i da bolje upoznaju Srbiju.


OD PALESTINE 10 DANA

Mnogi studenti su, zbog lošeg vremena, dugo putovali do Beograda, a najgore je prošao Abdulah Halila iz Palestine.

- Putovao sam čak deset dana. Zbog lošeg vremena sam sedam bio zarobljen na aerodromu u Istanbulu. Avioni uopšte nisu leteli - priseća se Abdulah.


OBROK PREMA ŽELjI

Studenti su oduševljeni smeštajem i gostoprimstvom. Kada završe kurs srpskog, mogu da se presele u bilo koji studentski dom. Iskustva prethodnih generacija kažu da se mnogi brzo vrate na Avalu, tvrdeći da im je tu mnogo bolje, da im tu više “ugađaju”.

- Svi oni dolaze iz različitih kultura i religija, pa im je i ishrana specifična - priča Zoran Spasojević, upravnik Studentskog odmarališta “Radojka Lakić”. - Trudimo se da poštujemo sve različitosti, pa u vreme ramazana hranu služimo noću, nudimo im vegetarijanski i veganski meni. Dosta je zastupljen i pirinač, za one koji su navikli da se tako hrane.