Kosovo je Srbija na 21 jeziku sveta

DOK je moderan ruski voz, specijalno dekorisan najlepšim freskama srpskih kosmetskih manastira i prvim putnicima posle 18 godina jezdio ka Kosovskoj Mitrovici, kosovski specijalci proveravali su prugu zbog dojave o postavljenim minama, a Hašim Tači pozivao institucije u Prištini da “zaustave nacionalističku kompoziciju kojom se krše zakoni”.

Prvi putnici ovog voza, međutim, za to nisu marili: dočekale su ih crvene tepih-staze, prelepe stjuardese, svečano odeveni zvaničnici, starine u nošnjama za nesvakidašnje prilike, nove uniforme na železničarima i... sijaset kamera.

Sa Glavne železničke stanice u Beogradu, krenuo je u subotu u osam, ponovo posle gotovo dve decenije, za Kosovsku Mitrovicu. Obnovljena je ova železnička veza, pokidana u vreme NATO bombardovanja, u proleće 1999. godine. Tada su pokidani mostovi, pruga... U međuvremenu, obnovljeni su, ali je ovo, nova, čudesna obnova. To je, ono, kada se ne bojiš da vagone povežeš porukom: Kosovo je Srbija, i to saopštiš na 21 jeziku sveta. Ne bojiš se kad od voza napraviš pokretnu izložbu sa predstavama najlepših fresaka srpskih kosmetskih manastira koje ti otimaju. Ne bojiš se da na vozu ispišeš imena drevnih svetinja. Živih i, onih, umorenih u pogromima... Kad se ne bojiš da srpskom zastavom “vežeš”, vagone i kreneš - na Srpsku novu - među svoj narod na Kosmetu, vozom koji se zove “Banjska”, po zadužbini kralja Milutina, kojoj je pridodata i ova - 2017. godina.

- Čast mi je da sam u ovom danu i na ovom putu za komandama voza - govori nam Dragan Bukarica, mašinovođa Železnica Srbije, pre raporta koji je prethodio ovom, po svemu, simboličnom putu. - Od osamdeset treće sam u ovom poslu, volim ga, ali danas mi je srce ispunjeno do kraja. Kao nikad, do kraja. Možete li da zamislite, šta to znači?

Na peronu jedan Glavne železničke stanice, gužva. Sudaraju se i oni koji ne putuju, sa onima koji su doputovali, samo da vide taj voz, o kome se danima priča.

- Putujem, da - govori Milorad Jovanović, elektroinženjer iz Beograda, a gotovo zaplakao. - Želim da budem deo ove lepe priče. Beograđanin sam, a moji su koreni među kosmetskim graničarima, između Albanije i Kosova, još od 1912. godine. To me je uvelo u ovaj voz. Rezervisao sam smeštaj u Mitrovici. Sutra se vraćam. Nemate pojma koliko se radujem.

Naš reporter Milena Marković, u vagonu

Na usputnim stanicama izlazili su ljudi sa raširenim zastavama Srbije, ali i Rusije. Mladenovac, Lapovo, Kragujevac, Kraljevo, Raška... Administrativna linija! Ovde, u Kraljevu, u voz je ušla porodica Ašanin. Biljana i njeni unuci, iz Istoka. Unucima je dala imena Stefan i Nevena. Rođeni u progonu. U pogromu. Rođeni nedaleko od manastira Gorioč, čije je ime upisano u ovaj voz koji ide prema Kosovskoj Mitrovici.

- Došla sam samo da slikam unuke uz ovo ime našeg manastira - govori Biljana Ašanin. - Oni, možda, i ne znaju šta znači ovaj voz za nas koji želimo da se vratimo. Ali, na nama, starijima je da im to objasnimo.

GRAĐANI TRAŽILI DA SE POVEŽU

DOK je voz još stajao na peronu, Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je pokretač čitave ove lepe priče, obratio se novinarima, čestitajući Srpsku novu godinu. Poželeo je svima sve najlepše, kao i ovaj lepi dan u kome ponovo povezujemo Beograd i Kosovsku Mitrovicu za primarne potrebe studenata Prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici sa svojim istraživačkim bazama u Beogradu”, ali i na zahtev mnogobrojnih građana koji žele da budu mnogo bolje povezani sa Beogradom, Kragujevcom, i mnogim drugim mestima u Šumadiji i centralnoj Srbiji”.

- To je primarno - kazao je Đurić.