Navikli na studen i samoću

RETKI staroplaninski stočari koji su od jesenas sa svojim stadima na planini navikli su na kijamet i teške zime, ali pamte i gore. Jedan od njih je i Časlav Jotić (67), koji sa svojim stadom od pedesetak ovaca i desetak koza samuje na svojoj očevini, u ataru nekadašnjeg pirotskog sela Zavoj, u mestu Branište. Mada bi od penzije mogao skromno da živi, ovaj zimski čovek je na planini već dvadesetak godina. Oguglao je na teškoće koje ovom kraju donose smetovi i led, ali i na samoću tokom dugih zimskih noći, kada planinsku tišinu sa okolnih visova iznad Toplog dola i Zaskovaca remeti samo zavijanje vukova i šakala.

- Ako se dobro spremiš za zimu, nakosiš dovoljno sena i nabaviš kukuruz ili žito za stoku, onda nema problema. Povazdan si oko stoke, koju hraniš i pojiš, i vreme ti prođe. Do pre dve godine bilo je teže, jer nisam imao ništa od kućnih aparata. Prošle godine, sin mi je postavio solarne panele, tako da sad mogu da gledam televizor i čujem šta se sve dešava po svetu i u gradu - priča nam Časlav Jotić.

Hranu za sebe i stoku obezbedio je jesenas. Isplanirao je sve do tančina, tako da ni u kom slučaju do proleća ne može da mu manjka potrepština i onog najosnovnijeg što mu je neophodno za život. Za nekoliko svojih kerova mešanaca, koji spavaju ispred zgrade sa ovcama i kozama, takođe je obezbedio hranu. Imanje je, inače, okruženo njegovom šumom, drva ima u izobilju, pa stari "ciganski šporet" ne gasi ni noću. Ponekad mu svrate i lovci, da se ugreju ili da prenoće.

Sadašnja zima, nastavlja priču ovaj planinski samotnjak, i nije najgora. Bivalo je da i po nekoliko meseci bude odsečen od sveta, jer se do njegovog imanja i leti teško stiže. Zime 2006. 2012. bile su posebno jake.

Časlav ne oskudeva ni u čemu, ali skromno živi

- Tada je sneg bio navejao do pazuha, a smetovi su na pojedinim mestima bili i do dva metra, tako da se nije moglo nikud. Tada je bilo zaleđeno i kompletno Zavojsko jezero. I sada ima leda, ali nije ni približno kao tih zima - priseća se nekadašnji magacioner u Pirotu.

Na ovom delu planine ima samo još par usamljenika poput Časlava, kojima nije jasno zašto se diže tolika galama što je sneg pao usred zime.

MACA DRUŽBENICA

- U SEZONI jagnjenja ustajem po nekoliko puta noću. Uzmem baterijsku lampu i obilazim ovce i koze. Negde pripomognem, pa se vratim u sobu i naložim šporet, i tako svaki dan i noć dok ne prođe zima. Sa mnom u sobi je i jedna pametna mačka koja po celu noć prede. Naročito kad se popne na vrata od rerne, gde joj je najtoplije - napominje Časlav, koji je kraj stare napravio novu zgradu, gde boravi leti, kada mu dođe neko od familije.