4 američka Beograda

BARITON jednog novinara i voditelja gotovo svake večeri slušaju svi stanovnici Srbije, pa ga doživljavaju kao deo svog redovnog kućnog ambijenta. Voditelj televizijskog "Dnevnika" Vladimir Jelić svima je nekako "domaći" "svoj", i poznat, poput komšije kojeg redovno sreću.

Gledaocima bi možda bilo malo neobično kada bi ga videli u potpuno drugačijem ambijentu, kada novinar otpusti gornje dugme na košulji, olabavi kravatu i krene istraživački da juri ka izazovima. Takvog Jelića ne poznajete dovoljno, a "Beogradske priče" su imale zadovoljstvo da vide i taj deo njegove profesionalne ličnosti. Svojevremeno je krenuo na putovanje po severnoameričkom kontinentu, i to sa veoma jakim razlogom: tražio je četiri američka grada koja nose ime kao i naša prestonica - Beograd.

Kad smo kod profesionalnosti, prvo je zamolio da uz njegovo ime budu pomenuti prijatelji iz ekipe sa kojom je putovao: reditelj Miodrag Kolarić, snimatelj Dragoslav Bojković i tonski snimatelj Vladica Budić. Vođa puta i saradnik bio je Boško Čukić Roki.

PUTOVANjE je započeto iz Čikaga, čije glavne etničke grupe čine Irci, Nemci, Italijani, Poljaci, Grci, Kinezi i naravno - Srbi.

- Krajem 2009. godine 169.476 Amerikanaca navelo je da su srpskog porekla, a većina je iz Čikaga - kaže Jelić. - Prvi Srbin stigao je u Ameriku davne 1815, a veći talas počeo je da dolazi posle 1880. godine. Doseljavali su se sa Korduna, Slavonije, Vojvodine, Dalmacije... Siromaštvo i stalni ratovi naterali su ih da potraže bolji život u dalekoj, novoj zemlji.

Jelić nam priča o putovanju kroz 18 država SAD, dugom skoro 10.000 kilometara da, kako kaže, "upozna ljude koji žive u njima, i pokuša da nađe vezu sa svojim gradom".

- Prvi Beograd se nalazi u Minesoti, državi koja je ime dobila od Dakota Indijanaca. Ovaj naziv znači "voda boje neba", dok je Amerikanci znaju i kao zemlju sa 10.000 jezera.

Ovaj Beograd ima oko 750 stanovnika i nalazi se u okrugu Sterns. Naš putopisac pronašao je sagovornika čiji deda je tu došao pre više od jednog veka i saznao je da je grad osnovan oko 1886. godine. Tada je napravljena železnica, a ime gradu su dali radnici, poreklom Srbi.

- Odatle smo nastavili putovanje ka Montani, dakle još hiljadu kilometara do sledećeg Beograda. Po mnogima, ovo je najlepša država u SAD, a dobila je ime po španskoj reči koja označava planinu. Zovu je još i "zemlja blaga", "zemlja velikog neba", a možda najinteresantniji naziv je "poslednje najbolje mesto".

Montana

Ovaj, drugi Beograd je najveći među onima kojima je domovina Amerika. U njemu živi oko devet hiljada ljudi. Osnovan je kada je tuda prošla severnopacifička železnica. Pruga je vodila kroz ovu dolinu od 1883. godine, a tada u Beogradu još nije bilo ničega. Evropski investitori su uložili novac u prvu železnicu i oni su odgovorni za nastanak, kao i ime ovog Beograda.

NAŠ reporter nastavlja put kroz Nebrasku, nekadašnju veliku, divlju preriju. Dobila je ime od "ni braske" što na jeziku Otoa indijanaca znači "ravna voda".

- Nalazi se u srcu SAD, i nosi nadimak "tamo gde počinje Zapad" - dodaje Jelić.

- Tu se ugnezdio treći Beograd. Ovaj je najmanji od četiri za kojima sam tragao, a kao i u svakom malom gradu, najbolje informacije sam pronašao u lokalnom salunu.

Nebraska

Ovaj Beograd je najverovatnije dobio ime po onom, većem, u Mejnu, ali drugi tvrde kako je ipak nazvan po mestu u Srbiji. Kako bilo, u njemu je naš putnik zatekao mnogo napuštenih i oronulih kuća, pa ipak je video i crkvu, banku, poštu i, dabome, salun. (Osnovana indicija da imaju veze sa našim Beogradom je u tome što se svi stanovnici varoši često okupljaju u kafani.)

- Blizu je prolazila pruga koja je sada zapuštena - kaže Jelić. - Pre dolaska sam bio skeptičan o tome šta mogu da zateknem u mestu sa 150 stanovnika, a dočekali su me sjajni ljudi i prihvatili kao najdražeg gosta. Nikada ih neću zaboraviti.

Ko želi da upozna sve američke Beograde morao je da proputuje još 2.000 kilometara do sledeće odrednice, a naš sagovornik je upravo to uradio, dosežući do Mejna.

- To je najistočnija država SAD, pa dalje nisam mogao da odem - uz osmeh će Jelić. - U njenom središtu nalaze se Beogradska jezera, na čijoj obali je još jedan mali, poslednji Beograd na mom putu.

Nebraska

Oko 1796. je jedan stanovnik otputovao u Evropu, a put ga je naveo i kroz "naš" Beograd. Ovaj, srpski mu se neobično svideo, pa je svom selu namerio da promeni ime, i pošto je stvar stavljena na glasanje odluka je doneta "u beogradsku" korist.

- Beogradska jezera su izuzetno turističko mesto, a nema velikih hotela koji bi mogli da naruše tihi sklad.

Mejn

Poslednji Beograd, možda i najlepši.

- Krenuo sam iz Srbije sa ciljem da vidim četiri američka Beograda i upoznam ljude koji u njima žive, doživeo sam momente koji ne mogu lako da se prepričaju, već moraju da budu doživljeni. Sigurno najjači utisak koji sam poneo odande jesu ljudi, izuzetni ljudi.

Na kraju puta, u Bostonu, Vladu Jelića i ekipu dočekala je i Beogradska avenija. Posle deset hiljada kilometara, četiri Beograda, tri vremenske zone, i puta koji ni većina Amerikanaca za života neće osetiti.

Vladimir Jelić

"NjIHOVI" I NAŠI

PLANINA Rašmor je mesto na kojem su uklesana četiri džinovska lika američkih predsednika, i sasvim prirodno je da se "naški" potpišemo fotografijom ispod njih. Na slici su: reditelj Miodrag Kolarić, snimatelj Dragoslav Bojković, tonski snimatelj Vladica Budić, vođa puta Boško Čukić Roki, i naš sagovornik Vladimir Jelić.

Minesota

TESLIN "POTPIS"

NIJAGARA, "voda koja grmi". I ovaj naziv su dali Indijanci.

Pre toga Jelić je na putu morao da prođe kroz Ajovu, Ilionis, Indijanu i državu Njujork, u kojoj se nalazi mesto koje za nas ima poseban značaj.

- Tri slapa čine Nijagarine vodopade, a, kako kažu naučnici, nastali su krajem poslednjeg ledenog doba. Na ovom mestu se ostvario san Nikole Tesle, da se njegov izum upotrebi za proizvodnju električne energije. Na putu od jednog do drugog Beograda, zaista bi bilo ludo da nisam svratio ovde.