Iz plamena se rodilo prijateljstvo

DAN posle naše intervencije, porodica Ivanović došla je u našu brigadu, donela kolače i zahvalila nam što smo im spasli živote. Pripremili smo igračke za malog Vladimira, a njemu je bio poseban doživljaj da upozna vatrogasce. Razmenili smo brojeve telefona i od tada smo stalno u kontaktu, posećujemo se i negujemo prijateljtvo.

Ovako za “Novosti” priča Ivan Perišić, vatrogasac koji je zajedno sa kolegom Slobodanom Koturom u aprilu prošle godine iz požara u zgradi na Gundulicevom vencu u Beogradu spasio bebu Katarinu i petogodišnjg dečaka Vladimira Ivanovića.

Perišić i Kotur su te aprilske večeri, nakon nekoliko časova borbe sa vatrenom stihijom, uspeli da evakuišu dvanaestoro ljudi, a među njima devetomesečnu bebu, petogodišnjeg dečaka, devedesetogodišnjaka i psa. Zahvalnost na požrtvovanju tada im je iskazao i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji im je poručio da su ponovo pokazali koliko “hrabrost i požrtvovanje znače u spasavanju života” i koliko “veliko srce” imaju.

Iako je o podvigu mesecima brujala cela Srbija, vatrogasci skromno ističu da je to samo njihov posao i životni poziv. Ipak, nije im svejedno kada se sete celog događaja.

- Komandir nam je rekao da u zgradi ima dvoje dece. Odmah smo se zaputili unutra, teško se probijali kroz dim, dok su se sa svih strana obrušavali zidovi. Uglješa Ivanović stajao je sa Katarinom i Vladimirom. Moj kolega Ivan obgrlio je bebu, a ja sam, s obzirom na to da imam decu, uzeo petogodišnjeg Vladimira u naručje i sve vreme ga ohrabrivao da će uskoro biti sa mamom i tatom, kako bi sarađivao dok ne izađemo na sigurno. I pored toga što su ovakve scene deo našeg posla, olakšanje koje smo osetili po izlasku ne može se opisati – iskren je Slobodan Kotur.

Sa porodicom Ivanovićom, kao i sa mnogima sa kojima su se sprijateljili “u vatri”, i dan danas su u kontaktu. Sa nekima razmene po koju rođendansku i prazničku čestitku, a sa drugima se i redovno posećuju.

- Mali Vlada je fudbaler, pa idem na utakmice sa suprugom da navijam - priča kroz smeh Perišić. - Javljaju se često, pitaju kako smo. Neopisiv je osećaj kada uspete da nekome pomognete. Isto tako osećamo i lični gubitak ako uz sav trud ne uspemo da spasemo život.

RAMBO IM POSVETIO PESMU

ANTONIJU Pušiću, poznatijem kao Rambo Amedeus, naši sagovornici su čak dva puta gasili požar u zgradi. U znak zahvalnosti on im je posvetio stihove pesme:

- Mi smo vatrogasci, mi gasimo vatru, izlažemo puno za malu plat,u bez obzira je li neko zapalio naftu, kriminalcu jahtu il’ metan u šahtu... Kad god je u prolazu Rambo svrati do nas da nas poseti i vidi kako smo - kaže Perišić.

NERAZDVOJNI

KAKO kažu Perišić i Kotur, zajedno sa ostalim vatrogascima u brigadi druže se i po 12 sati dnevno.

- Koliko smo zajedno, ne moramo ni da pričamo na terenu, toliko se dobro poznajemo - priča Perišić.