Kruna Maksimović - Devojka za desetku!

KADA je Kruna Maksimović, iz Novog Pazara, krenula na studije u Beograd, nije imala dilemu. U koferu brucoša najveći "prostor" zauzela je želja da što pre postane svoj čovek. Da i na taj način opravda poverenje porodice, koja je u nju polagala mnogo nade. Tako je i bilo. Svoj san, ova mlada i lepa devojka, krunisala je sve samim desetkama kojima je završila Pravni fakultet.

Malo je studenata koji se time mogu pohvaliti. Ali Kruna Maksimović nema potrebu da se hvali. Njen uspeh na studijama prava je, zaista - maksimalan. Ni u jednoj oblasti nije podbacila ispod najviše ocene. Danas je, u 24. godini - doktorand i među najmlađima je na Beogradskom univerzitetu. Ovakvi rezultati bili su jedina preporuka da pripravnički staž započne u advokatskoj kancelariji uglednih pravnika Gorana Petronijevića i Krste Bobota.

- Sa ovim poznatim i priznatim advokatima i njihovim radom upoznala sam se još kao student osnovnih studija - govori nam Kruna Maksimović. - Bila sam četvrta godina, takmičila sam se u besedništvu, osvojila drugo mesto, a kao nagradu dobila sam praksu u kancelariji u kojoj sad sa velikim zadovoljstvom još pečem zanat. Zadovoljstvo je, posebno, kada je mladi čovek siguran da ima dobre učitelje i u praksi.

Kaže da se nije plašila kada se našla pred prvim advokatskim zadacima. Ali joj, ipak, nije bilo svejedno kada ju je advokat Petronijević suočio s tim da uspeh na fakultetu jeste dobra preporuka, ali nije presudan da dobar student postane i vešt pravnik.

- Svaka tebi čast na uspehu, ali rad u kancelariji je drugi vid odgovornosti, znanja i snalaženja u praksi - seća se. - Te Petronijevićeve reči su mi se utisnule u memoriju.

Kruna je mnogo toga usvojila na fakultetu, ali ono što je tokom pripravničkog staža naučila u praksi "neuporedivo je sa bilo kojom knjigom".

- Rano sam ušla, kako se to kaže, u vatru - govori ona. - Već posle mesec dana bila sam na prvom suđenju. Pošla sam sa starijom kolegnicom u sud. Ona je trebalo da ide na ročište a ja da proverim neke predmete, što je pripravnički posao. Iznenada, njoj je nešto iskrslo i ostavila me je samu u sudu. Nespremnu, s predmetom ispred sebe. Znala sam na kojoj strani treba da sedim, što je u tom trenutku bio veliki uspeh. Ustala sam i istakla neke prigovore. Sudija je počela da razgovara sa mnom, odgovarala sam joj kako sam znala. Kada sam potpisala zapisnik, rekla sam sudiji da je to bilo moje prvo obraćanje u sudu. Odgovorila mi je: "Gde baš kod mene?!"

Priči o uspehu prethodile su mnogobrojne dileme. Bila je sjajan matematičar, zanimala ju je hemija, isto tako psihologija. Opredelila se za pravo, i sve iznenadila odlukom.

- Moja profesorka matematike iz gimnazije nije mogla da veruje - priča Kruna Maksimović. - Nije krila razočaranje i verovala je da ću se predomisliti. Poklonila mi je knjigu "Euklidov prozor" s posvetom. Nisam se predomislila, ali mi ovaj poklon znači. Uvek će biti uz mene.

Na samom početku prve godine, ubrzo posle prvih kolokvijuma, Kruna se pitala da li je pravo - pravi izbor.

- Krenula sam kući pred novogodišnje praznike - seća se. - Nameravala sam da sa roditeljima razgovaram o tome da napustim pravo. Sa njima sam uvek svaku dilemu uspešno razrešila. Porodica mi je uvek najčvršći oslonac, što je za uspeh važno.

Sa već spakovanim koferima svratila je do fakulteta da proveri rezultate s kolokvijuma. Kofere je ostavila kod portira, zamolila ga da ih pričuva, i otišla pravo kod profesora.

- Imala sam tri dobre ocene na kolokvijumima i profesor mi je predložio da s tim ispitom završim, da odmah odgovaram. Dobila sam desetku! Profesor mi je rekao: "E, sad idi kući, i neka te roditelji časte za prvu desetku!" Suze su mi krenule od radosti. Dobila sam krila, gotovo poletela na autobus. Više nije bilo dileme. Pravo je postalo moja ljubav, moj put, na neki način i sigurnost.

Zaljubljena u pravnu nauku, kojoj je sve podredila, nije primećivala kako vreme u studentskom domu na Karaburmi brzo prolazi. Upamtila je kako se smenjuju nove generacije domaca, ali ona tu adresu tokom studiranja nije poželela da promeni. Ništa joj nije smetalo, ili to ona nije primećivala.

- Ništa mi u ovom domu nije nedostajalo, ništa osim sna - priča nam Kruna Maksimović. - Jer, da bi sve obaveze u roku završio, i od sna moraš da otkineš, noći i noći da provedeš a oka da ne sklopiš. Bila sam potpuno svesna da sam došla u Beograd da studiram i završim studije. To je bio moj cilj. Bila sam uverena u to da ukoliko radim i ukoliko se trudim, isplatiće se jednog dana. I, zaista je tako: naš uspeh zavisi ponajviše od nas samih.

KAO BRUCOŠ U "NOVOSTIMA"

SLUČAJ je hteo da Kruna Maksimović bude naš sagovornik i pre šest godina. Tada je ekipa "Novosti" posetila studentski dom na Karaburmi. Radila je reportažu sa brucošima, o tome kako se snalaze, kakvi su im planovi.

- Rad vaših novinara meni je bio veoma zanimljiv. Vratio me je u vreme kada sam se u Novom Pazaru pomalo bavila novinarstvom, doduše radijskim - priča nam. - Novinarstvo je pravi magnet, čak sam upravo tih dana razmišljala o tome da bih se i u tom poslu solidno snašla. Umalo da to bude sudbinski susret, ali, eto, put me odveo u advokaturu.