ZA razliku od pre 75 godina, kad je posle pada Užičke republike Josip Broz ušetao u Rudo, Tita su ovoga puta "doneli" na rukama. Učinili su to bivši partizani, njihovi potomci i poštovaoci sekcije boraca iz Beograda, koja neguje tradiciju Prve proleterske brigade, formirane u ovom gradiću na obalama Lima, 21. decembra 1941. godine. "Tita" u prirodnoj veličini, od posebnog kartona, postavili su na mesto spomenika Brozu, urađenom od bronze koju je davnih dana prodala jedna od nekadašnjih ruđanskih vlasti.

Učesnici obeležavanje 75. godišnjice formiranja Prve proleterske brigade su posle polaganja venaca kraj spomenika u centru Rudog, cveće položili i na spomen-obeležja na Partizanskom groblju, koje se sada nalazi u Ulici đenerala Draže Mihailovića.

Na Trgu slobode u Rudom, gde se nalazio monumentalni spomenik sa pet krakova, visokih 18 metara, tog 21. decembra 1941. godine, u stroju je stajalo 1.199 boraca, pristiglih iz Kragujevca, Kraljeva, Šumadije, Pljevalja... Ujedno, to je bio i prvi susret partizana iz Srbije i Crne Gore. Zajednički su potom prešli put od 20.000 kilometara širom Jugoslavije.

Tada u stroju u Rudom, sa ocem i majkom bio je i jedanaestogodišnji Albin Pibernik. Majka nije preživela Igmanski marš, a on je juče bio jedini borac sa osnivanja Prve proleterske.

PRODAJA IZ Muzeja Prve proleterske u Rudom, koji je na današnji dan 1971. godine otvorio Tito, Ruđani su 1993. "bronzanog Tita", teškog 404 kilograma, prodali Otpadu "Sigma" iz Užica za 404 marke.

- Mi smo iz Slovenije izbegli u Arilje, a onda stupili u Šumadijski bataljon. Za razliku od danas, decembra 1941. padao je sitan sneg. Danas je, evo, u Rudom sunčan dan, a ja sam ovde sa grupom iz Ljubljane. Jedini sam preživeli učesnik stroja u Rudom, a penziju sam zaradio kao pilot - kaže, za "Novosti", najmlađi borac Prve proleterske.

O utiscima iz Rudog govorio je i Zdenko Duplančić, koji je Prvoj proleterskoj prišao kasnije.

- Rudo je umnogome promenilo izgled, ali ne i ćud. Uvek nas, verno originalu zapisa od pre 75 godina, dočekuje, "zatvoreno u sebe, sa nepoverenjem". Izuzetak čini profesor Blagoje Cerović i nekoliko omladinaca iz folklorne sekcije koju on vodi, a koja nam je za dobrodošlicu odigrala čuveno Brankovo kolo u nošnjama naroda i narodnosti bivše Jugoslavije - kaže, za "Novosti", Duplančić, koji se iz Splita 1943. godine pridružio Prvoj proleterskoj, a danas živi u Beogradu.

Pored Beograđana, proslavi u Rudom su prisustvovali borci, njihovi potomci i simpatizeri partizana iz Bajine Bašte, Užica, Kosjerića, Priboja, Kolašina, Bijelog Polja, Plužina, pa Banjaluke, Pala, Han Pijeska, Mostara, Goražda, Sarajeva...

Slovenci u centru Rudog

- Nas je, što članova Subnor, što iz društva "Josip Broz Tito" došlo 39, a žao mi je što na ovakvim istorijskim mestima nema više omladine, jer bez njih, teško je vratiti poverenje u stvaranje zajedničkog života - kaže Rade Đajić, predsednik Subnor Republike Srpske.