Rado brat i sestra idu u vojnike

ZAKLINjEM se svojom čašću da ću braniti nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost Republike Srbije...

Orila se i odjekivala svečana zakletva decembarske klase vojnika dobrovoljaca, u petak, i u kasarni "Živojin Mišić", u Valjevu. U ovoj klasi, u ovoj kasarni, imena slavnog vojskovođe i slavnog valjevskog kraja, časni zavet otadžbini, među 111 mladića i devojaka, položili su brat i sestra Nevena (23) i Ivan (19) Grujić iz isto tako slavnog rudničko-takovskog kraja, iz sela Lozanj, kod Gornjeg Milanovca.

Sestra i brat u stroju Vojske Srbije! Dovoljno za novu sliku u ramu simbolike koji je povezao našu vojničku tradiciju i, ovo, novo vreme mladosti Srbije. Ta mladost kojoj su pripisivali i pripisuju lenjost i letargiju, nezainteresovanost za tradiciju, ovde, u ovoj "Mišićevoj" kasarni, ruši sve stereotipe i predrasude.

- Naša deca su sama odabrala da svoj put zrelosti krunišu danom kada će se i svečano obavezati da Srbija na njih može da računa - kažu nam Nevenini i Ivanovi roditelji, Katarina i Nenad. - Ponosni smo na našu decu.

Zastavni vod gazi strojev korak. Udaraju cokule vojnika o tvrdi beton, u taktu paradnog marša. Svi gaze, kao jedan. Zastava Srbije nadvisuje vod. Ona zastava za koju se, ako zatreba, i život polaže na oltar otadžbine.

Na tekst zakletve sledi potpis vojnika. Stav mirno, pred oficirom - devojkom, lepom kao Srbija. A, u pozadini "Marš na Drinu", koji pokreće suzu, a stišava srce da ne iskoči.

S ove strane propinju se roditelji, prijatelji vojnika. Čuje se: Eno Nevene... Nevena, čekam te! Ivane, ovde smo... A njih dvoje, kao i svi njihovi decembarski klasići, ne odgovaraju. Ne obraćaju pažnju. Uprli pogled u oficira. Prilaze, uspravni u novim uniformama, pod oružjem - stolu gde treba da potpišu zavet otadžbini.

DEDA PONOSAN NA UNUKU IVANU KO bi mogao da odoli ovoj slici: starina Tomislav Marković iz Ratkovca (na slici), opština Lajkovac, došao je da čestita svečanu zakletvu unuci Ivani, magistru ekonomije. Na glavi šajkača, pantalone ispeglane "na nož", cipele izglancane do vrhunskog sjaja. On ima 80 godina, služio vojsku 1960. u Rijeci i Puli, sad je došao da unuci poruči: - Ponosim se tobom, unuko mila, Ivana moja. A verujem da se tobom ponosi i Srbija.

Kamere zuje, jer, odavno jedna porodica u Vojsku Srbije nije ispratila oba svoja deteta. Zato je ova svečanost divna i dirljiva, posebna.

- Gospodine generale... vojnik Nevena Grujić - pozdravlja i obraća se devojka iz Loznja, general-potpukovniku Jovici Draganiću, zameniku načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

- Čestitam ti na zakletvi, Nevena - odgovara general, otpozdravljajući ovom mladom vojniku.

- Ko će ti danas još čestitati položenu zakletvu? - pita general.

- Roditelji...

- A brat?

- On je tu, uz mene - odgovara devojka vojnik.

- Ko je bolji vojnik? - pita general Draganić.

- Ja! - odgovorila je smelo Nevena Grujić.

* Ivan i Nevena Grujić

"Marš na Drinu" ne prestaje. Potpisi na zakletvu traju, traju. Dugi su redovi potpisnika, kao i zagrljaji, potom, vojnika sa rodbinom, sa prijateljima. Čestitke, poljupci... Sve kao nekad, kada je služenje vojnog roka bila obaveza.

- Drugačije je, ali smo ponosni na našu, kao i na svu ovu decu - kaže nam Nenad Grujić. - Svakom roditelju srce je i od kuće veće. Svi smo mi roditelji, molim vas, ovde isti. Nemojte nas da izdvajate.

Ali, kamere zumiraju: ćerka i sin iz jedne porodice u Vojsci Srbije! To je ono što Grujiće izdvaja u posebnosti ovog vremena.

- Želimo da služimo svojoj otadžbini, svojoj domovini - govore Nevena i Ivan. - Oduvek smo to sanjali. San se ostvario i srećni smo.

Ivanov prijatelj iz škole, Dobrivoje Cvetić, doperjao čak iz Užica da s drugom podeli sreću zakletve.

- Sad imam neverovatnu želju da se i sam upišem u ovu uzvišenu priču - kaže nam ovaj mladić.

GENERAL DRAGANIĆ: PUT SLAVNIH PREDAKA SVOJOJ otadžbini dali ste časni zavet pred zastavom Republike Srbije, pred svojim roditeljima, starešinama, pred prijateljima. Ponosite se datom zakletvom i zauvek je pamtite - kazao je, obraćajući se decembarskoj klasi vojnika, dobrovoljaca, generalpotpukovnik Jovica Draganić, zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije. - Vi idete putem koji su trasirali naši slavni preci i prethodnici, vi ste spremni, da uzdignute glave gledate u budućnost.

Slikaju se mladi vojnici za uspomenu. U ramu su svi, najdraži. Posle svečanosti, "decembarci" idu u zavičaje, svojim kućama. Tamo ih čekaju rođaci, prijatelji, devojke i mladići koji će ih čekati narednih pola godine. Nema kuće u Srbiji koja je ispratila vojnika u ovu, decembarsku klasu, a da neće prirediti reprizu ispraćaja. Onakvu, kakva je bila kada su Nevena i Ivan, posle više decenija u svom kraju, u rodnom Loznju, uz pesmu i više od stotinu zvanica, pošli u vojsku. Dobrovoljno.

DECEMBARCI

OSIM u Valjevu, prva generacija vojnika koja dobrovoljno služi vojni rok po novom šestomesečnom modelu, u petak je položila svečanu zakletvu u Somboru i Leskovcu.

U Centru za obuku u Leskovcu zakletvu je položilo 98 vojnika, među kojima i deset devojaka, a u kasarni "Aerodrom" u Somboru na vernost državi zaklelo se 140 vojnika.