Još žive sećanja na monaške dane patrijarha Pavla

PRIČA o manastirčiću Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri je sedmovekovna saga o čuvanju tradicije i identiteta. Sudbina blagoveštenjske crkvice pod skromnim krovom pokrivenim šindrom, koji čuva najstarije i najlepše freske Srpske svete gore, na neki način je istorija Srbije u malom.

Blagoveštenje, mali planinski manastir, često je rušen, ali je uvek obnavljan. Iz njega se bežalo, ali se neko uvek vraćao. Putopisci su ovaj manastir, u roku od samo nekoliko godina, opisivali čas kao ruinu, čas kao lepu obnovljenu bogomolju.

- Često pokrivanje i prepokrivanje blagoveštenjske crkve pokazuje koliko je tom manastiru trebalo trpljenja i čvrstine da izdrži nasilje turskog ropstva, mnoštvo eksplozija pri postavljanju železnice i hidrocentrale, kao i nemačko bombardovanje za vreme rata. A onda i prilikom odstupanja okupatora, miniranje i rušenje mostova i propusta u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kad su od siline eksplozija mnogi zidovi i prozori popucali uz padanje fresaka. Nije bilo lako ni našim divnim svecima na freskama - duhovito je govorio arhimandrit Jovan Radosavljević, hroničar Blagoveštenja i ostalih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nad Zapadnom Moravom.

ZAPISIMA o Srpskoj svetoj gori, manastiru Rači i drugim srpskim svetinjama koje su čuvale naše nacionalno sećanje i pismenost, ali i hajduke i ustanike, on je nastavio tradiciju započetu u vreme katalonske najezde na Atos u 13. veku. Tad su u divlju klisuru između Ovčara i Kablara došli prvi učeni svetogorski monasi pustinjaci - isihasti. Po strogom tipiku Svetog Save oni nisu mogli da tihuju i podvizavaju samo moleći se u pećinama, već su morali mnogo da čitaju, prepisuju i ukrašavaju knjige. Minijaturne monaške isposnice prerastale su s vremenom u manastire.

Monaške isposnice prerasle u manastir

Ovaj izuzetni hroničar je iskušeničke dane proveo upravo u Blagoveštenju s još jednim iskušenikom koji je uprkos bolesti pokazivao izuzetan duh. Bio je to Gojko Stojčević, student medicine koji je tokom rata radio u Mataruškoj banji kao učitelj u sabirnom centru za srpsku decu spasenu iz NDH. Kad je jedan od mališana upao u ledeni Ibar, Stojčević je bez razmišljanja skočio i spasao ga, a potom se teško razboleo. Uprkos bolesti i užasnoj ratnoj i posleratnoj nemaštini, njegov duh je bio nesalomiv, dostojan tvrdokorne Srpske svete gore.

Nemanjići na živopisu manastira

- GOJKO je bio bolešljiv i radio je šta je mogao, a znao je svašta. Izrezivao je od drveta lepe krstove, umeo je svašta da popravi, pa čak i sat da rasklopi i popravi. Obuća se u to vreme nije mogla lako naći. On se za to nije sekirao, već nađe gde bilo par starih cipela bez đona, i od toga koristeći gumu od točka za đon, izradi lepe cipele. Ako nema gume, on izradi đon od drveta. Zbog stalno povišene temperature, koja mu je dosađivala oko dve godine, morao je da leži i miruje. Da bi disciplinovano koristio vreme, on je napravio pokretni nalonj (nosač za knjige) koji je zakačio za krevet da bi mogao ležeći da čita. Čitao je brzo i mnogo - seća se arhimandrit Jovan. Gojka je njegovo veliko znanje umalo koštalo glave kad je 1946. u Blagoveštenje došao policajac i počeo da priča o Marksu, Engelsu i komunizmu.

Naš reporter u klisuri

- Gojko je tada stručnije i bolje od njega i od mnogih tadašnjih marksista počeo da mu objašnjava jer je dobro poznavao marksizam. Tad mu je milicioner rekao: "Pa tebe treba ubiti! Ja vidim da ti to sve bolje znaš od mene, ali nećeš tako da sprovodiš u život..."

Prelepi ikonostas

NA SREĆU, iskušenik Gojko je preživeo i zamonašio se 1947. u Blagoveštenju. U narodu je pola veka kasnije zapamćen kao živi svetac, blagi i skromni patrijarh Pavle, u kome kao da se obnovio duh učenih isposnika Srpske svete gore.

PREPISIVAČKE ŠKOLE

- PORED ovde već nastanjenih monaha dolazili su i drugi iz većih manastira i bratstava da se u vreme turskog ropstva sklone. Time se objašnjava veliki broj monaha u malim siromašnim manastirima s besputnim prilazima. Zato je bilo moguće da se u takvim monaškim zajednicama pojave prepisivačke škole. Najstarija rukopisna knjiga iz ovih manstira je, koliko je poznato, Blagoveštensko jevanđelje iz 1372. koje se i danas nalazi u bečkoj biblioteci - navodi arhimandrit Jovan.

Grob monaha

ISKUŠENICI ali i monasi i iguman Blagoveštenja su često dolazili kod bolešljivog iskušenika Gojka Stojčevića, budućeg patrijarha Pavla, da im prepričava knjige i savetuje.

- Ponekad bismo satima razgovarali s njim o raznim životnim i monaškim problemima. Imao je dara da lepo i ubedljivo priča - zabeležio je arhimandrit Jovan.