NAUČNIK, A BESKUĆNIK: Živi 25 godina na Anatomskom institutu

U ZNANjU neprocenjivi bogataš, u imetku siromah! Anatom blistave karijere i apsurdni "stambeni slučaj"! To su "slike" života profesora dr Slobodana Moce Marinkovića (69), uglednog naučnika čija životna priča više od 25 godina teče između dva nespojiva puta.

Na jednom "piše" da je penzionisani redovni profesor anatomije Medicinskog fakulteta u Beogradu, u čijoj istoriji je upamćen kao jedan od najmlađih doktora nauka. Osim toga, među četvoricom je najvećih svetskih eksperata u oblasti krvnih sudova mozga, predavač na priznatim univerzitetima od Amerike do Japana, gostujući predavač na kongresima širom sveta, autor više od 130 naučnih radova, često citiran istraživač u svetskoj medicinskoj literaturi...

Na drugom putu je beskućnik koji dve i po decenije živi u prostoriji na Anatomskom institutu Medicinskog fakulteta. Bez kupatila, kuhinje, opreme za domaćinstvo. Okružen nepreglednim blagom knjiga i najnužnijim nameštajem - lavaboom, krevetom, stočićem i parom stolica.

- Sve je ovo strašno poniženje, jer živim kao životinja - kaže nam profesor Marinković. - Čitav radni vek nisam uspeo da dođem do krova nad glavom. U zakonskim okvirima pokušao sam da učinim sve da bih rešio to egzistencijalno pitanje, ali, nažalost, bez rezultata. U penziji sam od pre tri godine, ali uz dopuštenje dekana Medicinskog fakulteta, još sam stanar ove prostorije Anatomskog instituta. Do kada i kako, i šta dalje, pitanja su i dileme na koje ni sada, kao i pre 25 godina, nemam ni odgovor ni rešenje.

Otkriva nam profesor i da su mu, tokom devedesetih godina, nadležni dva puta dodelili stan.

- U prvi stan, međutim, bespravno su ušli neki policajci, s kojima nikako nisam mogao da se izborim - nastavlja profesor. - A useljenje u drugi nikada se nije realizovalo zbog mnogobrojnih administrativnih peripetija. Uvek sam živeo pošteno i vrlo skromno, i svima sam nesebično pomagao. Jednostavno, moja posvećenost nauci i umetnosti bila je nespojiva sa sticanjem materijalnih dobara i s lagodnim životom. Ipak, stekao sam nekoliko najvažnijih stvari: uspeh u svetskoj nauci, značajne radove u umetnosti, i dve lepe i pametne ćerke koje žive s majkama.

Od 2000. godine, tvrdi, pokušavao je da svoj problem predoči i tada novim vlastima.

- Tokom minulih 16 godina, obratio sam se svim nadležnim gradskim i republičkim službama, nema kome nisam pisao da mi pomogne - priča nam dr Marinković. - Neki me nisu ni udostojili odgovora. A odgovori onih koji jesu svode se na rečenicu: "Mi ne dodeljujemo stanove".

Poslednje pismo nadležnima profesor Marinković, međutim, nije pisao zbog stana. Ministru prosvete obratio se 24. oktobra ove godine, zbog, kako tvrdi, nepravde oko udžbenika anatomije sa atlasom, čiji je jedan od autora.

- Studenti medicine za učenje anatomije godinama koriste udžbenik iz prošlog veka, star 30 godina - tvrdi profesor. - Da bismo prekinuli ovu nedopustivu situaciju, prof. dr Branislav Filipović, direktor Anatomskog instituta, i prof. dr Laslo Puškaš, šef Katedre anatomije, i ja, uradili smo najsavremeniju knjigu iz ove oblasti sa anatomskim atlasom u boji koji sadrži oko 800 ilustracija.

Pokušali su, kaže, da ovu knjigu, koja je odštampana pre četiri meseca, promovišu za zvaničan udžbenik na Medicinskom fakultetu, ali bezuspešno.

- Sada već smatramo da protiv ove knjige postoji neka zavera - tvrdi dr Marinković. - Profesor Puškaš je razgovarao sa dekanom i on mu je rekao da je nedopustivo da studenti koriste knjigu iz prošlog veka, pored štampane najsavremenije knjige iz anatomije. No, novi udžbenik je i dalje "na čekanju". Smatram da je to obrazovni genocid nad novim studentima medicine. A ne bi smelo da bude tako.

Anatomija je, kako profesor kaže, kompleksna nauka, ima "fazona" kako se pamti, a vizuelno pamćenje je primereno i najbolje za učenje anatomije, što novi udžbenik sa atlasom u potpunosti omogućava.

MOCA ZBOG - MOCARTA

- NADIMAK Moca dobio sam od školskih drugara koji su tako "skratili" ime Mocart - otkriva profesor Marinković. - Sve to zato što sam u Smederevu završio nižu muzičku školu na odseku za klavir. Muzičko znanje sam ubrzo preneo na harmoniku i sintisajzer. Baš ovaj instrument, koji i sada imam u "stanu", moja je jedina nepokretna imovina.

UMETNOST ANATOMIJE

DOK sam pohađao gimnaziju u Smederevu, počeo sam da se bavim i umetničkom fotografijom - otkriva nam profesor Marinković.

- Ta ljubav nikada nije prestala, pa sam u martu u galeriji "Progres" imao izložbu mojih 50 dela. To su gotovo nestvarne fotografije u kojima su spojeni nauka i umetnost. Napravljene su različitim tehnikama, čak korišćenjem mikroskopa i skenera, a prikazuju krvne sudove mozga, vratne pršljenove, mozak tokom nesanice...