Maršal prisvojio štafetu kralja Petra

EVO, na pragu smo kalendarske zime. Valja se ogrejati. A odvajkada se znalo da ovaj napaćeni srpski narod ništa više i ništa bolje ne zagreje od - istorije. Nekad je to bilo uz ognjište i gusle. A danas uz radijatore, kompjutere i poneki novinski tekst. Elem, ovako je bilo...

Pre osamdeset i sedam godina, tačnije 5. decembra 1929. godine, osniva se Soko Kraljevine Jugoslavije. Bila je to jedinstvena viteška organizacija osnovana s namerom da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane. Član Sokola mogao je biti svaki "dorastao i neporočan" državljanin, a postojale su i organizacije za decu i omladinu. Sedište mu je bilo u Beogradu.

Odmah po osnivanju, uprava Sokola zatražila je blagoslov kralja Aleksandra Karađorđevića da njegovog sina prvenca učlani u novoosnovano društvo. Tako Petar Drugi postaje najpre najmlađi član, a potom i starešina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.

PET godina kasnije, članovi Sokola iz Sarajeva, u znak zahvalnosti Petru I Karađorđeviću Oslobodiocu, koji je kao Petar Mrkonjić učestvovao u ustanku za oslobađanje Bosne i Hercegovine i doprineo njenom pripajanju Jugoslaviji, organizuju nošenje baklje. Sokolci iz grada na Miljacki pretrčali su 355 kilometara do Oplenca i tamo zapalili kandilo.

Savez Sokola Jugoslavije, inspirisan poduhvatom sarajevskih članova, dve godine kasnije pokreće veliku akciju koju je nazvao "Petrova petoletka". Njihova ideja je bila da do 1941, kada je prestolonaslednik Petar II postajao punoletan, pokrenu programe opismenjavanja, otvaranja biblioteka po selima, da obuče poljoprivrednike novim metodata obrade zemlje i sađenja voća.

UVOD u godinu punoletstva kraljevića Petra počeo je u leto 1940, kada su četiri štafete krenule iz četiri pravca, iz Celja, Maribora, Splita i Skoplja. Štafetnim trčanjem četiri palice nošene su kroz sve sokolske župe i njima su se slivale poruke i čestitke prestolonasledniku. Štafete je nosilo oko 7.000 sokolaca.

Na svečanom dočeku na Terazijama u Beogradu 6. septembra, poruke iz svih štafeta ispisane na pergamentu premeštene su u glavnu štafetu koju je na dvor odneo pukovnik Kreković.

Rođendanske štafete još nekrunisanom kralju predstavljale su spoj simbola moći - palice, i simbola zajedništva - predaja palice iz ruke u ruku.

Tu tradiciju iskazivanja odanosti, vernosti, naklonosti da se pokaže želja i spremnost da se očuva zemlja, kao što vidimo, ne počinje od dolaska Josipa Broza i komunista na vlast. Nažalost, većina žitelja bivše Jugoslavije ubeđena je da ovaj fenomen poruka sa dobrim željama počinje 1945. godine, kada je, na predlog omladine Kragujevca, pokrenuta "Titova štafeta".

U PRVOJ štafeti, 12.500 omladinaca je, prema zvaničnim podacima, pretrčalo 9.000 kilometara i Titu predalo devet palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije na njegov dosta sporan rođendan, 25. maja. Sve do 1956. Tito je lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, a tome je prethodio svečani doček na Trgu republike. Od tada, uručenje "magične" palice "najvećem sinu naših naroda i narodnost", koja će postati simbol vrhovnog autoriteta, biće organizovano u okviru sleta na stadionu JNA.

Prihvatanjem ideje o štafeti, Josip Broz upotpunjuje kolekciju preuzetih vrednosti i dobara od Karađorđevića. Beli dvor kralja Aleksandra postaje njegova prepoznatljiva rezidencija u kojoj se odvija gotovo kompletan politički i diplomatski život.

POSLE njegove smrti, u ličnom sefu pronađeni su nakit i ordenje kraljevske dinastije. Tu se nalazio i Orden Karađorđeve zvezde sa 17 dijamanata i brilijanata, koji je nosila kraljica Marija Karađorđević. Prisvojio je i kolekciju zlatnih tabakera kneza Pavla i, umesto kraljevskog grba, ugravirao je svoj potpis.

Te tabakere će godinama valikodušno deliti prilikom susreta sa značajnim svetskim ličnostima.

U stvaranju svog imidža svetskog mirotvorca i lidera trećeg nesvrstanog sveta, veliku ulogu imala su čuvena Brozova putovanja plovećom rezidencijom - brodom "Galeb".

Od marta 1953, kada je krenuo u prvu posetu Velikoj Britaniji, Tito je "Galebom" putovao 14 puta i posetio 18 zemalja na tri kontinenta - Evropi, Aziji i Africi. Pristajao je u 29 luka. Na ovim putovanjima "Galeb" je prošao 85.000 nautičkih milja (157.420 kilometara), u ukupnom trajanju od 478 dana.

Josip Broz na "Galebu" u društvu Jovanke i Dobrice Ćosića

KRAJEM 1954. godine, 30. novembra, Tito je započeo novu spoljnopolitičku misiju koja mu je uskoro donela titulu velikog svetskog putnika.

Na put u Burmu i Indiju poneo je 45 sanduka i velikih kofera ordenja i raznih zlatnih, pozlaćenih i srebrnih predmeta i najraznovrsnijih umetničkih tvorevina izuzetne vrednosti.

Pred polazak, komandantu svoje garde generalu Milanu Žeželju ispisao je direktive u 28 tačaka.

- Ako otpadne lov u Indiji, dolazi u obzir Burma - stajalo je u prvoj, uz koju je išlo i objašnjenje:

- Spremite gajbe za divljač, pošto mislim da nabavim i dovezem raznovrsnu divljač, i to: papagaje, majmune, gazele, antilope, razne fazane, kojih ima 20 vrsta... U Indiji ću se zadržati od 12 do 14 dana, a u Burmi 10 dana u svakom slučaju.

Ostao je dva meseca. U riječku luku, "Galeb" je uplovio krajem janura sledeće godine.

Ukoliko malo začeprkamo po našim arhivima, lako ćemo se uveriti da su i ove Brozove misije mira istorijska replika jedne slične turneje kralja Aleksandra Karađorđevića koja se zbila dve decenije pre prvog Brozovog putovanja u Britaniju.

Kralj Aleksandar je sudbinski bio vezan za ovaj razarač

Cilj ovog putovanja jugoslovenskog suverena bio je da čelnim ljudima Grčke, Turske, Bugarske i Rumunije objasni da Balkan sam po sebi nije "bure baruta" koje ugrožava svetski mir, već da su to velike sile koje svojim mešanjem u odnose na Balkanu, suprotstavljajući jednu državu drugoj, postaju "pokretači" svih nesuglasica i mržnji između njih.

Aleksandar je, inače, svoje angažovanje u diplomatiji, još kao prestolonaslednik, započeo bugarsko-srpskim sporazumom o stvaranju Balkanskog saveza 1912. godine. Taj dogovor je ostvaren bez znanja i uticaja velikih sila. Posle rata, kralj je često govorio da balkanske države moraju da budu gospodari svoje sudbine. Budući balkanski savez je zamišljao kao zajednicu država ovog regiona koja ubuduće ne bi tolerisala strana uplitanja i koja bi bila značajan faktor u političkim i ekonomskim odnosima u Evropi.

NAJZANIMLjIVIJI detalji ove Aleksandrove mirovne turneje zbili su se u Carigradu. U gradu na Bosforu kralju i kraljici je priređen svečan doček. Pored političara, vojnih zvaničnika i diplomatskog kora, okupila se i ogromna masa naroda da pozdravi jugoslovenskog suverena. "Dubrovnik" je usidren pred palatom Dolmabahče na Bosforu, a Aleksandra i njegovu pratnju na pristaništu su pozdravili Kemal Ataturk i predsednik vlade Ismet-paša. Državnici i njihovi ministri su, zatim, nekoliko časova vodili političke razgovore na brodu "Dubrovnik" i u palati Dolmabahče. Vrlo brzo i lako su postigli načelnu saglasnost o spoljnoj politici.

Osnivač nove Turske Kemal Ataturk na svakom koraku je ukazivao posebnu pažnju prema gostu. Posle večere, koja je služena u zlatnom posuđu i trajala sve do ponoći, igrali su poker sve do zore. Bila je to noć razgovora i druženja... Na rastanku, kralj je poklonio Kemalu Ataturku zlatnu tabakeru (verovatno iz serije tabakera koje će Tito deliti docnije), a ovaj njemu svoj umetnički portret.

SRCE DOBIJENO NA POKERU

KEMAL Ataturk će susret s kraljem Aleksandrom često prepričavati mnogim državnicima s kojima je stupao u konakt. Hroničari će zabeležiti kako je jednom prilikom francuskom ambasadoru rekao:

Kralj Aleksandar i Kemal Ataturk 1933. u Carigradu

"Kad uzmem cigaretu iz tabakere, poklon njegovog veličanstva Aleksandra, uvek mi je pred očima živa slika svega toga... Imam iz tih prijatnih časova još jedno sećanje, a to je da je u našoj partiji pokera, koju smo tada Ismet-paša i ja igrali s njegovim veličanstvom, dobit bilo srce, pošto se uopše u novac nije igralo. I nadam se da će mi se uskoro dati prilika da ponovo igram s njegovim veličanstvom i verujem da će se ova dobit još udvostručiti."