NAREDBU da se Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu spali do temelja izdao je lično Adolf Hitler! Vođa Trećeg rajha svesno je planirao da uništi našu najznačajniju ustanovu kulture, zato što je čuvala viševekovni identitetski kod srpskog naroda!

Do ovih saznanja došao je istoričar Dejan Ristić, tokom petogodišnjih istraživanja, koje je pretočio u knjigu "Kuća nesagorivih reči - Narodna biblioteka Srbije 1838-1941". Autor je, takođe, utvrdio tačan datum i mesto osnivanja Narodne biblioteke i predstavio najznačajnije ličnosti i događaje koji su obeležili prvi vek njenog rada. Posebnu pažnju posvetio je delimičnom stradanju bibliotečkog fonda u Prvom svetskog ratu, kao i njegovom potpunom uništenju tokom Drugog svetskog rata.

- Zgrada na Kosančićevom vencu je planski gađana. Sve je uništeno budući da je ciljano gađana zapaljivim bombama, a ne klasičnim projektilima - govori nam Ristić, inače nekadašnji direktor Narodne biblioteke Srbije. - Bila je posebno označena na planovima za bombardovanje. Morala je biti uništena! Ovo znamo iz svedočenja generala Aleksandra Lera, koji je osmislio i realizovao bombardovanje Beograda.

Adolf Hitler

Analizirajući autentičan snimak suđenja generalu Leru u Beogradu, kao i drugu arhivsku građu, Ristić je pronašao dokaze koji govore da se radilo o klasičnom ratnom zločinu nad kulturnom nasleđem.

- Ovo je najveći pojedinačni zločin učinjen nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu u Evropi. Zločin za koji niko nije odgovarao - ističe Ristić. - Prihvatili smo stradanje biblioteke kao suvu činjenicu, pa nikad niko nije odgovarao za uništenje više od pola miliona dragocenih rukopisa, knjiga, fotografija... Nikad nije pokrenut postupak za utvrđivanje odgovornosti, ili za eventualnu ratnu odštetu zbog uništenja nacionalnog fonda koji je čuvan u Biblioteci.

Kao najodgovornije za ovo stradanje, Ristić izdvaja vrh nacističke Nemačke, fašističke Italije i njihovih saveznika.

- Hitler je ubrzo posle dvadesetsedmomartovskih demonstracija 1941. dao nekoliko izjava, kojima objašnjava svoje postupke - kaže Ristić. - Govorio je da su ga Srbi izuzetno razočarali demonstracijama, da su izdajnički narod. Pozivao se na događaje iz Prvog svetskog rata, govoreći da Srbija zbog toga što je bila na suprotnoj strani treba da bude surovo kažnjena.

Demonstracije 27. marta u Beogradu odložile su i napad nacista na SSSR.

- Njegov bes je zbog toga bio još veći. Poremećen je plan za otvaranje Istočnog fronta. Pritom, demonstracije u Beogradu su bile šamar koji je Hitleru udaren usred Evrope. To je ovog diktatora i autokratu razbesnelo toliko da je naredio da Jugoslavija mora biti razbijena i trajno rasparčana, a da Srbi, taj buntovan i neposlušan narod, moraju biti kažnjeni.

Istoričar Dejan Ristić

Hitler je tražio da bombardovanje Beograda osmisli general koji je sravnio sa zemljom Varšavu 1939. Bio je to general Ler.

- Napad je trebalo da ima faktor iznenađenja. Tada na scenu stupa Gebels, ministar propagande nacističke Nemačke, koji odlazi kod Hitlera i predlaže da se u nedelju 6. aprila u 5.20 ujutru, kada je bilo predviđeno da krene združeni kopneni napad na Jugoslaviju, sa talasa Radio Berlina emituju fanfare kao tajni zvučni signal za početak rata iz uvertire "Marš princa Eugena". Zašto baš ta uvertira - pita, pa odgovara Ristić.

- Najelitnije i najmonstruoznije bile su jedinice princa Eugena. Osim toga, princ Eugen Savojski je početkom 18. veka zauzeo Beograd.

RAZLIČITI ARŠINI

ISTOG dana kad je počelo bombardovanje kod nas, napadnuta je i Grčka. Za dve balkanske zemlje primenjena su dva različita aršina.

- Dok je Hitler tražio da Beograd bude sravnjen sa zemljom, insistirao je da Atina ostane netaknuta - kaže Dejan Ristić. - Bio je izričit da Atina nikako ne sme da bude predmet bilo kakvog bombardovanja i rušenja, uz komentar da mu je jako žao što mora da ratuje sa Grcima, jer ih izuzetno ceni. Tako je i bilo.

NEOBIČNA SIMBOLIKA

- ŠESTI april bio je od sudbonosnog značaja za srpsku nacionalnu biblioteku. Naime, 6. aprila 1921. Jovan Tomić, tadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije, uputio je inicijativu ministru prosvete Svetozaru Pribićeviću da se za potrebe njenog smeštaja otkupi zdanje na Kosančićevom vencu. To je i učinjeno. Neobična simbolika je da je inicijativa upućena 6. aprila 1921, a zgrada potpuno uništena tačno u dan dvadeset godina kasnije - primećuje Dejan Ristić.