Vojvođanske priče: Arsina kuća hram knjige

KADA se u našem narodu zapodene razgovor o dobročinstvu i zadužbinarstvu, nikako ne može da se, kao jedan od najupečatljivijih primera iz prošlosti, ne pomene ime Arsenija Arse Pajevića (1841-1905), novosadskog štampara, knjižara, izdavača i pisca, a povrh svega nadaleko poznatog srpskog dobrotvora.

Iako ga Novosađani pamte prevashodno po tome što je, sa svojom suprugom Ankom, rođenom Nestorović, svom narodu ostavio za ono vreme impozantnu kuću u centru grada, u kojoj je od tridesetih godina prošlog veka smeštena Gradska biblioteka, Pajević je za svog života uradio mnogo toga, dajući snažan pečat novosadskoj kulturi krajem 19. i prvih godina 20. veka.

A kakva je ličnost bio taj čovek, koji se sopstvenom snagom digao na viđeno mesto u društvu, možda najbolje govore rečenice iz tekstova nakon njegove smrti 28. decembra 1905. navedene u predgovoru novog izdanja Pajevićeve gotovo zaboravljene a važne knjige “Iz Crne Gore i Hercegovine”.

- Retko se kad u jednom čoveku ispolji duša i pokupe karakterne osobine celog naroda iz kojega je potekao. Žarko rodoljublje, sklonost požrtvovanom idealizmu, istrajnost u borbi i plemenito srce, sklono da slabijem pritekne u pomoć, to su osobine koje su se skupile u ovom čoveku - zapisano je u ondašnjem mostarskom “Pregledu”.

A u nekrologu objavljenom 31. decembra 1905. u somborskom nedeljniku “Sloga” pisalo je - umro je bogataš koji je to bogatstvo stvorio istrajnim i poštenim radom i mudrom štednjom. Umro je srpski pisac koji se samoobrazovanjem podigao od štamparskog šegrta.

* Arsa Pajević / Anka Pajević

- Njegova knjižara važila je kao najuglednija ne samo u Novom Sadu nego i u Srpstvu uopšte - zapisano je u beleškama Trive Militara o čoveku koji je svojim radom za života ali i svojom poslednjom voljom “osigurao sebi vidno mesto u Srpstvu”.

Preci Arse Pajevića vode poreklo iz Crne Gore, a njegov deda Sava pominje se u Novom Sadu 1804. godine, kao imućni trgovac žitom. I otac mu Toma bavio se trgovinom, ali nije baš bio uspešan, pa je osiromašio, zabeleženo je u “Enciklopediji Novog Sada”.

Zbog teških porodičnih prilika Arsa je, posle završene osnovne škole, počeo da šegrtuje i uči zanat u štampariji Danila Medakovića, a potom je kao slagač radio u Platonovoj štampariji. Godine 1863. odlazi u Beograd, gde je u Državnoj štampariji proveo osam godina, da bi se u rodni grad vratio 1871, kada je osnovana Srpska zadružna štamparija, u kojoj su su tada štampane najpopularnije srpske novine, “Zastava” Svetozara Miletića.

Pajevićev avanturistički duh odveo ga je 1876. u Crnu Goru, jer je želeo da bude neposredni svedok crnogorsko-hercegovačkog rata protiv Turaka. Sa ratišta je izveštavao za “Zastavu” i slao dopise za “Ilustrovanu ratnu hroniku 1876”, a te svoje uspomene na “vojevanja za narodno oslobođenje” zabeležio je i u knjizi “Iz Crne Gore i Hercegovine”, čiji je bio izdavač i štampar. To delo su 2001. ponovo objavili Gradska biblioteka, Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” i “Orfeus”.

Arsa Pajević je, posle ženidbe 1878. godine, živeo i radio u Novom Sadu. Bavio se štamparstvom, knjižarstvom i izdavaštvom, kao najvažnijom svojom delatnošću, a bio je aktivan i kao publicista i javni radnik.

Ali povrh svega toga, upamćen je njegov dobrotvorni rad. Čitavog života pomagao je sirotinju, mlade, novosadsku crkvenu opštinu, prijatelje i mnoge druge, a sa suprugom Ankom je najveći deo njihove pozamašne imovine zaveštao Srpskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji u Novom Sadu i Srpskoj višoj devojačkoj školi.

TESTAMENT ZA SVAKI SLUČAJ

PAJEVIĆI nisu imali dece, a njihov posinak Pavle Vujević nasledio je nameštaj i stvari iz kuće u kojoj su stanovali. Manju kuću u gradu i 14.000 kruna ostavili su Srpskoj devojačkoj školi, a Srpskoj velikoj gimnaziji su zaveštali sve ostalo nepokretno imanje (u okviru kojeg je kuća u Dunavskoj 1). Ali kako stoji u testamentu - ako nastupe zle prilike pa ta gimnazija bude ukinuta ili prestane da radi, onda da se zadužbina prenese i preda Upravi srpskih narodnih crkvenih fondova u Sremskim Karlovcima.

* Police sa knjigama u Gradskoj biblioteci

RESTITUCIJA

ZADUŽBINA u Dunavskoj 1, u kojoj je pre Drugog svetskog rata bila Srpska čitaonica novosadska, a danas je smeštena Gradska biblioteka, predmet je restitucije. U toku je postupak pred nadležnim državnim organima da se ispoštuje testamentarna volja Anke i Arse Pajevića, kaže Dragan Kojić, direktor biblioteke.

MILjANOV DOLAZIO U GOSTE, NUŠIĆ STANOVAO

U PORODIČNOJ kući Pajevića 1877. godine osnovana je knjižara, koja je radila do 1906. Ta kuća bila je stecište znamenitih srpskih umova tog vremena, poput velikog junaka i pisca Marka Miljanova, sa kojim se Pajević upoznao na hercegovačkom bojištu. U kući je stanovao i Branislav Nušić, dok je bio upravnik Srpskog narodnog pozorišta.