Dobra zarada od lekovitog bilja

HILjADE hektara lekovitog bilja u našoj zemi svake godine propada. A sa njim i milioni! Kod nas, kažu stručnjaci, nema organizovane berbe, iako bi svaki listić imao kupca. Sa druge strane, obradive površine ostaju neuzorane, iako gajenje lekovitog i začinskog bilja sigurno donosi dobit! Procenjuje se da je za uzgoj nane, kamilice, nevena, bosiljka, belog sleza ili žalfije, potrebno ulaganje od minimum 600 evra po hektaru koje će doneti zaradu od oko 1.000 evra! Uz ulaganje od 2.000, dobit se povećava na nekoliko hiljada evra.

Kako u Privrednoj komori Srbije kažu, gajenje lekovitog i začinskog bilja može da bude veoma isplativ biznis. Samo prošle godine izvezene su 2.772 tone lekovitog bilja, u iznosu od 10,6 miliona dolara. Za prvih devet meseci ove godine, u odnosu na isti period lane, zabeležen je porast ukupne robne razmene lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja od četiri odsto. Trenutno se, međutim, gaji na svega jedan odsto obradivih površina u Srbiji.

- Podaci Republičkog zavoda za statistiku, a prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2012. godine, pokazuju da su zasejane površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem iznosile oko 2.134 hektara - kaže Slavica Stevanetić, samostalni savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije. - Procena sa terena pokazuje da je pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u Srbiji oko 5.000 hektara. Prihodi od uzgoja ovog bilja mogli bi i trostruko da se uvećaju, jer imamo mogućnost za uzgoj na čak 15.000 hektara.

Na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, u okolini Kragujevca, matičnjak uzgaja profesorka Ljubica Stojanović, predsednice Udruženja proizvođača i prerađivača začinskog i lekovitog bilja "Lincura".

- Uzgajanje lekovitog bilja je grana koja će tek doživeti procvat - kaže Stojanovićeva. - U ovom trenutku švajcarska farmaceutska firma otkupila bi sve lekovito bilje koje se sakupi i proizvede, ali je problem što mi nemamo dovoljno velike količine. Da bi se poboljšao uzgoj, kao i sakupljanje samoniklog, neophodna je podrška, logistička pomoć države. Od samo jednog višegodišnjeg bokora matičnjaka, koji sam dobila iz Instituta "Josif Pančić" pre 10 godina, danas imam nekoliko hiljada rasada iz semena, posađenog prošle jeseni. Da se pokrene proizvodnja matičnjaka, potrebno je 10 ari i dovoljno je 100 višegodišnjih žbunića, s tim da se dalja proizvodnja razvija iz sopstvenog semena.

Prema proceni, u našoj zemlji postoji između 30 i 40 manjih ili većih firmi koje se bave otkupom samoniklog i plantažnog lekovitog bilja.

- Zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini, Srbija je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja i po biodiverzitetu svrstana je u 158 najboljih centara sveta - kaže Slavica Stevanetićeva. - Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti i novac i trud su - kamilica, nana, matičnjak, beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, neven, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.

Kako naša sagovornica kaže, proizvođači lekovitog bilja koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava imaju pravo na subvencije od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine - 2.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta, kao i pravo da po regresiranoj ceni nabave đubrivo.

IMAMO vekovnu tradiciju u sakupljanju lekovitog i aromatičnog bilja. Oko 420 od 700 vrsta samoniklog bilja registrovano je kao lekovito i aromatično - kaže Slavica Stevanetić. - Oko 250 vrsta nalazi se u sferi prometa. Tokom prošle godine, sakupljene su 6.152 tone, a odobreni kontingent - kvota je iznosila 14.352 tone. Analiza pokazuje da je sakupljanje iz prirode različito i da pre svega zavisi od potražnje iz inostranstva. Posmatrajući prethodne dve godine, vidi se pad u interesovanju za mnoge biljne vrste. Oko 4.000 do 5.000 sakupljača živi od ove delatnosti koja je vezana za manje razvijene regione Srbije.