Učitelj zbog đaka po vrletima snima retke životinje

UČITELj i istraživač Vladimir Manić iz niške Osnovne škole "Sveti Sava" ove godine slavi četvrt veka druženja sa staroplaninskim pastirima, orlovima i olujama. Ovaj entuzijasta sam izvodi naučno-istraživačke poduhvate za kakve svetske televizije angažuju mnogobrojne ekipe s najskupljom opremom.

Članovi žirija međunarodnih konkursa na kojima je Manić osvojio mnogobrojne nagrade zaprepaste se kad čuju da je on samofinansirajući istraživač. Novac za podvige kojima je zadužio srpsku nauku on uzima od svoje učiteljske plate. Nema ni običan, a kamoli terenski auto. Opremu za snimanje, presvlaku i hranu za višednevni boravak u divljini, tešku i do 20 kilograma, nosi u rancu s kojim se vere i maršira i po 30 kilometara dnevno bespućima Stare planine.

Učitelj Vlada sretao se sa vukovima, divljim veprovima, poskocima, ali nijedna opasnost ga nije dovoljno uplašila da odustane od istraživanja. Kaže da mu snagu daje podrška porodice i đaka, koji imaju privilegiju da ih učitelj prvo predavanjima i filmom a zatim i na izletima uvodi u čudesni svet Stare planine. Često na ekskurzije vodi i roditelje koji se slabije snalaze u prirodi od dece koje je sam obučio. Manić je višestruko zadužio srpsku nauku. Etnologiji je doprineo filmom "Visok" u kome je sažet 15-godišnji rad snimanja života poslednjih pastira na Staroj planini.

- Nažalost, danas više od polovine mojih glumaca, ljudi i sela, više nema - tužno konstatuje Manić. - Staroplaninci i njihova stada neumitno nestaju. A sa njima i mnoge životinje, koje su živele s njima u simbiozi. Civilizacija takođe uzima danak. Endemska biljka staroplaninski zvončić istrebljena je tokom izgradnje turističkog kompleksa.

Učitelj Vlada upoznao je nauku s nekoliko biljnih vrsta za koje se nije znalo da postoje. Otkrio je i niz potpuno nepoznatih vodopada: Piljski, Koprenski, Tupavicu, Bigar, Čunguljski skok, Kaluđerski skok. Oni nisu ucrtani u geografske karte, iako su najviši u Srbiji: Koprenski je rekorder sa 103 metra visine, a sledi ga Piljski sa 65 metara.

- Uočio sam veliki problem naše nauke, da nam istraživači sede u kancelarijama umesto da istražuju na terenu - kaže Manić.

- Srećom, imao sam priliku da upoznam prave naučnike kakvi su geograf prof. dr Jovan Ćirić, botaničar prof. dr Jovan Zlatković i naš najveći ornitolog dr Bratislav Grubač. Od njih sam dobio neizmernu pomoć.

Primer Manićeve naučne radoznalosti i upornosti je film "Kliktaj divljine" o staroplaninskom riđem mišaru.

- Reč je o izuzetno retkoj ptici grabljivici, koja je gotovo istrebljena u Evropi i za koju se nije znalo da živi u Srbiji - kaže Manić.

* Vladimir Manić se dugo druži sa pticama, pastirima...

- Prvog riđeg mišara snimio sam zadivljen njegovom lepotom, ali nisam znao o kojoj je ptici reč. Prepoznao ga je dr Grubač i bukvalno skočio sa stolice od sreće. Dugo sam tragao za gnezdom i nekoliko godina snimao život riđeg mišara. Problem je nastao kad je taj unikatni materijal trebalo pretočiti u film.

Prirodnjak se sudario s birokratskim propisima prema kojima ptice ne bi smele ni da se gledaju a kamoli snimaju bez dozvole nadležne institucije. Samo što birokrate nisu baš znale koja je to institucija. Usledila je šetnja između ministarstva, agencija i zavoda.

* Sam finansira naučno-istraživačke poduhvate

- Srećom, Biološki fakultet je stao iza mene, ali i pored njihove pomoći bilo je potrebno više od godinu dana da završimo proceduru kojom mi je odobreno da snimam pticu koju sam otkrio na planini za koju birokrate nisu znale gde se uopšte nalazi. Na kraju je "Kliktaj divljine" ipak došao pred decu - kaže Manić.

Osnovna škola "Sveti Sava" u Nišu danas jedina u Srbiji ima sekciju mladih prirodnjaka, fotografa i snimatelja, koji godišnje snime najmanje jedan dokumentarni film i prirede veliku izložbu.

PLANINSKE MERDEVINE

NAJVEĆA opasnost koju je preživeo u planini bio je pad s merdevina, s osmehom kaže Manić:

- Želeo sam da snimim ptiće u gnezdu i sklepao sam merdevine visoke oko šest metara. Popeo sam se i kadar je bio sjajan, ali kratak. Merdevine su kliznule i sručio sam se, a one i kamera preko mene. Srećom, žbun je ublažio pad, a preživela je i kamera.

OGLUVEO OD GRMLjAVINE

NAJOPASNIJE u planini je da se nađete na pašnjacima tokom oluje, kaže Vladimir Manić.

- Grom udara u najviši objekat, a to je u ovom slučaju čovek. Zato kad počne grmljavina, pokrijem se kabanicom i zgurim na tlu dok ne prođe. Taj doživljaj se ne može opisati rečima. Jednom prilikom sam nedelju dana bio potpuno gluv od grmljavine.

* Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"