Otelo među stativama

UVEČE u fraku, već sledećeg jutra u dresu i kopačkama. Aplauze dobija i na bini i na travnatom trenu. Prvaka ansambla beogradske opere, Dušana Plazinića, kao Verdijevog Otela publika gleda u beogradskom Narodnom pozorištu, ali i između dve stative na opovačkim i beogradskim terenima, gde brani za GSP Polet. Iza ovog tenora, dve su decenije ozbiljne pevačke karijere, a toliko i još koju godinu više - fudbalske.

Dva potpuno različita talenta "sastala" su se na jednom mestu. Mnogi će reći da su opera i fudbal nespojivi, ali Plazinić smatra da ih povezuju ljubav, talenat, ambicija...

- Prvak opere i "jedinica" u fudbalskom timu, zapravo imaju dosta toga zajedničkog - za obe pozicije potrebni su koncentracija, pažnja, odgovornost - priča Plazinić. - Nekako u isto vreme rodile su se obe ljubavi, i prema fudbalu i prema muzici. U trećem razredu osnovne škole, pošao sam i u muzičku, a dve godine kasnije počeo sam da treniram fudbal u klubu Omladinac iz Opova.

Tadašnji trener Slavko Mihailov, verovatno je, kako Plazinić kaže, najviše doprineo da počne ozbiljno da se bavi ovom sportom. Visina, krupan stas i dobri refleksi, od samog početka, odredili su mu poziciju golmana.

- Oformio je odličnu mladu ekipu - priča naš sagovornik. - Sećam se da smo u to vreme igrali kao "predgrupa" prvom timu, ali da je mnogo više publike dolazilo na naše nego na njihove utakmice. A ja sam, već sa 16 godina, postao prvotimac. Branio sam za Omladinac, a sanjao da čuvam mrežu Crvene zvezde. I danas sam strasni navijač crveno-belih.

Godinama je, govori, uspevao da pomiri fudbal i studije pevanja na Fakultetu muzičkih umetnosti.

- Sada mi se čini da je to moglo da opstane, ali sam pod pritiskom prijatelja i kolega, koji su tvrdili da će mi sport ometati u pevanju, a glas trpeti, odlučio da skinem golmanske rukavice - govori naš sagovornik. - Sada mi je žao zbog te odluke, jer verujem, da sam uz pažnju, brigu i dobru organizaciju, mogao da nastavim da se ozbiljno bavim i solo pevanjem i sportom.

Dok je gradio dve decenije izuzetne umetničke karijere, ovaj Opovčanin otpevao je glavne role čuvenih opera, nastupao na najpoznatijim evropskim operskim scenama, postao jedan od vodećih tenora u našoj zemlji. Ipak, nije dozvolio da fudbal potpuno nestane iz njegovog života. Rekreativno je branio na terenima Opova, gde i danas živi sa porodicom.

- U profesiji sam ostvario najveći san, postao sam tenor u Narodnom pozorištu i otpevao neke od rola o kojima sam maštao - nastavlja Plazinić. - Kao kruna rada, došla je uloga Otela, koju sam oduvek priželjkivao. Tu su i role u "Trubaduru", "Travijati", "Boemima", "Toski", "Evgeniju Onjeginu"... Ovih dana, pripremamo se i za premijeru Verdijeve opere "Moć sudbine". Uživam dok pevam dela italijanskih kompozitora.

Humanitarni turniri veterana Opova, pre nekoliko godina, ponovo su ga vratili među stative.

- Mi veterani Opova okupili smo se i organizovali humanitarne utakmice protiv ekipa iz još tri opštine - priča Plazinić. - Poželeo sam da fudbal ponovo bude značajniji deo mog života, pa odnedavno branim za fudbalski klub GSP Polet iz Beograda. Utakmice igramo svakog ponedeljka, a još jednom nedeljno treniramo. U međuvremenu, upisao sam i golmansku školu da usavršim tehniku i veštinu.

Plazinić je povezao dve naizgled nespojive ljubavi i pomirio dve različite publike, pa sada među gledaocima u Operi sede fudbaleri, dok ga tenori i basovi bodre sa tribina.

USAVRŠAVAO SE U ITALIJI I RUMUNIJI

STALNI član Opere Narodnog pozorišta, Plazinić je od 1994. godine. Usavršavao se u Italiji, kod čuvenog soprana Lučane Sere, a zatim i kod poznatog tenora i direktora Temišvarske opere Kornelija Murgua. Igrao je glavne uloge u Pučinijevim, Verdijevim, Donicetijevim i drugim operama. Glas mu se usavršavao i razvijao postepeno, a kao kruna rada je uloga Otela. Oženjen je prvakinjom Opere Sofijom Pižuricom i imaju dva sina.