Sin mumdžije modernizovao prestonicu

SVE što je nekada u Vlasotincu, Leskovcu, Beogradu i u mnogim drugim gradovima Kraljevine Jugoslavije bilo mumdžijsko sada koriste neki drugi ljudi ili je ta imovina u međuvremenu propala. Kao svedočanstvo o jednoj od najimućnijih srpskih porodica između dva rata ostao je samo spomenik Kosti Iliću Mumdžiji, jednom od osnivača prve srpske fabrike štofa. Bogatstvo koje je ovaj trgovac i zanatlija zametnuo širila su i umnožavala petorica njegovih sinova, a najviše najmlađi među njima, Vlada Ilić. Posle Drugog svetskog rata ostao je bez svega što je stvorio, ali mu je mandat na čelu prestonice omogućio da ne bude zaboravljen i da se o njemu posle mnogo decenija govori kao o prvom modernom gradonačelniku Beograda.

Vlasotinčanin Vlada Ilić je bio čovek koji je tramvajskom linijom spojio Beograd sa Zemunom. Završio je i Pančevački most i tako povezao prestonicu sa Banatom. Pokrenuo je projekte o kojima su Beograđani decenijama samo pričali, poput izgradnje Starog sajmišta i Hrama Svetog Save. Sagradio je Zvečansku i desetak većih zdravstvenih ustanova čije se zgrade i danas koriste. Grad se ubrzanim tempom širio, a Vlada je podizao desetine novih škola i vrtića. Započeo je nasipanje Novog Beograda kako bi prestonici omogućio da se širi i na drugu obalu Save, a na svojoj zemlji, poklonivši i prve životinje, otvorio je Zoološki vrt.

- Princip mu je bio da je za sve radi daje najviše ličnog novca, ali je i od drugih bogatih ljudi tražio da se uključe. Verovatno najbogatijem Srbinu toga vremena izazov je bio da kao prvi čovek Beograda stigne Zagreb, u čemu je uspeo, iako u tom gradu i u Ljubljani nisu blagonaklono reagovali na reforme koje je sproveo - ističe Saša Stanković, profesor književnosti u vlasotinačkoj gimnaziji.

Stanković se još kao dete divio Mumdžijinom spomeniku, radu poznatog beogradskog kamenoresca Đovanija Bertota, na vlasotinačkom groblju, ali je tek pre devet godina shvatio da je na njemu lik Vladinog oca. Tada je i započeo istraživanje o svom preduzimljivom sugrađaninu i sve što je saznao stavio je u knjigu koju objavljuje uz podršku vlasotinačke lokalne samouprave. Vlada Ilić je postao predsednik beogradske opštine u januaru 1935. i na tom mestu je proveo nepunih pet godina.

- Njegovom izboru prethodile su česte promene na čelu grada. Zatekao je ogromne dugove. Uz javašluk, cvetala je i korupcija. Vlada je uveo strukturne reforme i veliku štedljivost. Dao je šansu novim mladim ljudima, ali je lično strogo vodio računa o rashodima - priča Stanković.

Dok su Vladina starija braća ulagala u Leskovac i bila deo priče o razvoju srpskog tekstila i čuvenog srpskog Mančestera, Vlada je izabrao Beograd. U prestonicu se preselio vrlo brzo posle povratka sa školovanja, kada je njegova porodica na jugu Srbije već imala nekoliko fabrika.

Kralj Petar Drugi i Vlada Ilić u Zoo-vrtu

- Posle ženidbe unukom Lazara Dunđerskog, s kojim su Ilići imali poslovne veze, Vlada na Karaburmi kupuje zanatsku radnju. Ona vrlo brzo prerasta u fabriku sa 1.000 radnika kasnije poznatu kao "Beko". Na vrhuncu svoje moći imao je 17 preduzeća širom Kraljevine Jugoslavije. Predvodio je 20 godina tadašnju Industrijsku komoru - kaže Saša.

Vlada je uz fabrike svojim novcem gradio obdaništa, škole i ambulante. Prvi je uveo osmočasovno radno vreme i zimsku pomoć najsiromašnijima. Mesto gradonačelnika Beograda ponudio mu je lični prijatelj knez Pavle posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, inače Vladinog venčanog kuma.

Saša Stanković kraj spomenika Vladinom ocu u Vlasotincu

- Odbio je mesto predsednika Vlade, pre nego što je na tu poziciju izabran Dragiša Cvetković, pa se može zaključiti da je na čelo Beograda došao iz čisto patriotskih razloga, odakle je otišao tako što je podneo ostavku u vreme kada je Hitler napao Poljsku - objašnjava naš sagovornik.

LjUBITELj KONjA

KAKO je stario, Vlada je sve više pokazivao svoju humanu stranu. Razloge možda treba tražiti i u tome što naslednike nije imao, a za života je ostao i bez braće, od kojih je samo jedan imao unuke. Vlada je bio ljubitelj i uzgajivač konja. Najveći donator beogradskog hipodroma. Vladina kobila je najtrofejnije grlo u istoriji srpskog konjičkog sporta, a jedna od konjičkih trka danas nosi njegovo ime, kao i Udruženje Vlasotinčana u Beogradu koje je osnovao 1928. godine.

Na Sajmu dočekuje kneza Pavla i Olgu

OSUĐEN NA DESET GODINA

ILIĆ JE, posle rata je odmah uhapšen i osuđen na deset godina zatvora. Smrtne kazne, zbog navodne kolaboracije sa okupatorom, spasao ga je lično Vinston Čerčil. Posle sedam godina zatvora u Sremskoj Mitrovici pušten je na slobodu, jer se ozbiljno razboleo. Praktično je bio beskućnik, pa je poslednje dane života proveo u kući daljih rođaka. Rehabilitovan je 2009. godine, kada je na sudu dokazana njegova nevinost i glavna namera "narodne" vlasti da se domogne Vladinog bogatstva, koje mu je i oduzeto. A Vlada se, kažu, trudio da bude uz narod i svoje radnike.