DNEVNIK arheologa Obrada Kujovića, koji je u nasleđe dobio arhitekta Hristivoje Pavlović, otvara niz nedoumica o jednom od najznačajnijih svetskih preistorijskih lokaliteta. Naime, u Kujovićevom dnevniku sa izviđanja desne obale Dunava u Đerdapskoj klisuri, od 30. avgusta 1960. godine, piše da su on i apsolvent arhitekture Ivica Kostić kod Lepene prvi otkrili tragove neolitskog naselja. To se kosi sa zvaničnom verzijom po kojoj je dr Dragoslav Srejović 1965. otkrio to preistorijsko naselje, a zatim za neuobičajeno kratko vreme iskopao ostatke neverovatne civilizacije.

Lokalitet je tad nazvan Lepenski vir, i pokazalo se da su njegovi stanovnici pre oko 8.000 godina izveli “neolitsku revoluciju”. Stvorili su prvu evropsku arhitekturu i urbanizam, monumentalnu umetnost, izvršili podelu rada, pripitomili prve domaće životinje i biljke. Lepenski vir je bio dokaz da se evropska civilizacija rodila u dunavskoj uvali u Đerdapskoj klisuri.

On je i dr Dragoslava Srejovića vinuo u zvezde. Izložba skulptura i knjiga o Lepenskom viru izazvali su senzaciju, ali protivno naučnoj praksi, on nije naveo ko je i kada uočio lokalitet. Otkriće je pripisivano njegovoj genijalnoj intuiciji. Nije se znalo za izveštaj Arheološkog instituta iz avgusta 1960, kada je za njega radio Kujović.

- ČIKA Obrad je u Lepenskom viru našao masu izlomljenih keramičkih posuda koje je prepoznao kao trag naselja neolitske starčevačke kulture. To je napisao u detaljnom izveštaju za Arheološki institut, koji je kasnije nestao. Srećom, Kujović je sačuvao svoj terenski dnevnik u kome je 30. avgusta 1960. Lepenski vir prvi put zabeležen kao preistorijski lokalitet - kaže arhitekta Hristivoje Pavlović.

Njemu je Kujović testamentom zaveštao svu svoju arheološku dokumentaciju, jer ga je prepoznao kao posvećenog istraživača Lepenskog vira.

Obrad Kujović

- Kujović nikad nije sporio zasluge akademika Srejovića u istraživanju i tumačenju lepenske kulture. Njega je povredilo to što Srejović do kraja života nije hteo da pomene imena ljudi koji su otkrili lokalitet i preneli mu saznanja o njemu. Dr Srejović je ubrzo po Kujovićevom otkriću od njega tražio i dobio dodatne informacije - navodi Pavlović.

AKADEMIK je tvrdio da je zadatak istraživanja Lepenskog vira dobio 1965. potpuno slučajno. Kujović je svedočio drugačije:

- Na osnovu izveštaja i ostale dokumentacije, skica, filmova, fragmenata keramike koje sam predao Arheološkom institutu, za ovaj lokalitet saznao je i za njega se zainteresovao Dragoslav Srejović, u to vreme asistent na katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.Godinu kasnije, dok smo sa dr Dušankom Vučković Todorović obavljali arheološka iskopavanja na lokalitetu Veliki Gradac, kod Donjeg Milanovca, Srejović je došao kod mene i izjavio da je zainteresovan za lokalitet Lepenski vir, pa me je zamolio da mu nešto više o njemu kažem. Nisam imao nikakvih razloga da kolegi Srejoviću ne saopštim sva zapažanja i utiske o ovom lokalitetu.

Zvanično, čim je 1965. počeo da iskopava Lepenski vir, dr Srejović je odmah došao do epohalnog otkrića.

- Naselje Lepenski vir nalazilo se oko tri i po metra ispod zemlje i desetak mlađih kulturnih slojeva, koji se obično istražuju polako i pažljivo. Dr Srejović je projurio kroz njih i došao do “srca lubenice”. Smatra da je zahvaljujući intuiciji osetio gde i koliko treba kopati. Ipak, intrigantno je pitanje šta se dešavalo između 1961, kad je Srejović od Kujovića dobio informacije o Lepenskom viru, do 1965, kada je zvanično počelo istraživanje. Tu se ne možemo osloniti na film o iskopavanjima, jer je on naknadno snimljen i odglumljen - kaže Pavlović.

On je, istražujući neispričanu priču o Lepenskom viru, otkrio još čudnih podataka.

- MUZEJ u Berlinu ima lepensku skulpturu koju je basnoslovno platio, ali ona zvanično ne potiče iz Lepenskog vira. Upoređujući zvanične podatke o broju pronađenih skulptura, uočio sam da se oni ne podudaraju i da se njihov broj smanjivao.

Hristivoje Pavlović

PRAVI ISTRAŽIVAČI

Dr Dušanka Vučković Todorović iz Arheološkog instituta koja je rukovodila prvom fazom istraživanja Đerdapa potvrdila je Kujovićeve tvrdnje:

- Tačno je da su Obrad Kujović i Ivica Kostić 30. avgusta 1960. istražujući teren od Donjeg Milanovca do Dobre otkrili neolitsko naselje Lepenski vir. Kad su se vratili sa Lepenskog vira i pokazali nam skice novog lokaliteta, keramičke komade i filmove, mi smo u naš dnevnik arheoloških istraživanja upisali njihovo otkriće starčevačke kulture. Srejović je posle nekoliko godina počeo da otkopava i naučno obrađuje ovaj lokalitet - navela je dr Vučković Todorović.

Lepenska skulptura nazvana Adam