Bivši šampion: Učili su nas da budemo majstori boksa, ne siledžije

STISAK šaka starog teškaša Petra Miloša i dalje je čvrst kao čelik iako je napunio sedamdeset pet godina. Višestruki jugoslovenski šampion teške kategorije kaže da kondiciju održava na imanju pod Avalom gde provodi penzionerske dane.

Inženjer geodezije, nekadašnji reprezentativac i olimpijac, strah i trepet evropskih ringova, koji je dve trećine od 400 mečeva dobio nokautom, kaže da i dalje živi u gardu, iako je rukavice davno okačio o klin.

Danas vitalni stari šampion radi na svom imanju i pravi vino i pršutu po receptima iz rodne Dalmacije.

- Rad i samodisciplina održavaju čoveka fizički i mentalno zdravim - kaže Miloš zbog koga su ljubitelji boksa nekada punili Tašmajdan. - To je moj recept za uspeh u svakoj oblasti.

On je bio sportski fenomen koji je tek u dvadesetoj počeo da uči boks, da bi za vrlo kratko vreme počeo da osvaja medalje.

- Danas to deluje čudno, ali moja generacija je imala sreću da je postojao besplatan sport za decu, koji je bio osnova jugoslovenskog sportskog čuda. Ja sam sa šest godina otišao prvi put u Partizan i počeo da treniram gimnastiku, koja je osnova bavljenja svakim sportom. Kasnije sam trenirao atletiku, fudbal, košarku, džudo i rukomet u kome sam bio vrlo uspešan. Ali boks je bio moja sudbina. Iskreno govoreći, za njega me je opredelilo to što sam posle treninga dobijao sendvič i mleko, što je za mene u tim gladnim vremenima bilo pravo čudo - seća se Miloš.

Sagovornik "Novosti" rođen je 1941. u Drnišu, a kao šestogodšnjak je ostao bez oca koji je poginuo u rudniku. Majka je brinula o desetoro dece i usađivala im radne navike i stroge moralne principe.

- Pitali su me kako sam uspeo u životu, a odgovor je rečenica kojom me majka ispratila u Zagreb na školovanje: "Sine, uči dobro, jer nemaš čemu da se vratiš" - seća se Miloš. - Zato sam za razliku od većine ostalih boksera razmišljao o školovanju. Posle završene srednje škole pre podne sam bio geometar, po podne sam išao na trening, a uveče sam studirao.

Miloš je neočekivano napustio sport sedamdesetih godina, na vrhuncu slave, u trenutku kad su ga zvali iz Amerike i Nemačke da bude profesionalni borac. Ponekad, kad ga uhvati nostalgija, on lista požutele stranice novina koje su redovno pratile svaki njegov meč. Za javnost je bila misterija gde je nestao nokauter koji je većinu borbi završavao u drugoj rundi.

- Vratio sam se svojoj struci i okačio rukavice o klin kad sam video da se sport promenio, da je čovek u njemu postao nevažan - kaže Miloš. - Klubovi su počeli da posmatraju sportiste samo kao izvor zarade. Počeli su neiskusnu decu da guraju u opasne borbe i zato nisam hteo da budem ni trener. Mene su učili da je majstorstvo borbe u tome da zadaš jedan udarac i ne primiš nijedan, a ne da se tučeš. Danas se pak ne potencira majstorstvo već samo tuča.