Vojvođanske priče: Bočar - selo sa tri dvorca

PO veličini najmanje selo u opštini Novi Bečej, koje po pedantnim statističarima nikada nije premašivalo 3.000 duša (danas nema ni 1.500), još u 18. veku imalo je čak tri dvorca jedne familije - Hertelendi.

Vlastelinsko imanje Hertelendi formirano je 1803. godine, kada je podžupan Jozef Hertelendi Stariji otkupio selo Bočar i njemu pripadajućih 500 jutara zemlje i sebi izgradio dvorac. Imanje je kasnije podeljeno između njegova tri sina, koji su na svojim posedima, takođe, podigli dvorce. U stvari, očevu građevinu sedamdesetih godina 19. veka adaptirao je najstariji sin Jozef Mlađi. Potom je zdanje kupio zemunski pivar i trgovac Todor Bajić, sa nasleđenom titulom barona.

Zanimljivo je da mu je u toj trgovini novčano pomogao knez Miloš Obrenović, čija je najstarija ćerka Petrija bila udata za Todora. Njegovi sinovi Miloš i Atanas dograđivali su dvorac, a najveći prosperitet Bočara zabeležen je dok je dvorac bio u vlasništvu jednog od Atanasovih sinova - barona Ivana Bajića (1863-1911).

Posle nesrećne udaje njegove ćerke, po završetku Prvog svetskog rata, čitavo imanje je prokockano, a dvorac se našao u vlasništvu dr Aurela Pajža. Poslednji vlasnik bila je porodica Ognjanović, koja se u Banat doselila s juga Srbije 1921. Upamćena je po osnivanju Prve vojvođanske fabrike kačkavalja i drugih mlečnih proizvoda u Bočaru.

Drugi dvorac Hertelendijevih najverovatnije je srušen još pre Prvog svetskog rata, a treći, najmlađeg sina Mikše, krajem 19. veka našao se u posedu pivara Alajoša Bajera.

Dvorci Hertelendi-Bajić i Hertelendi-Bajer su jedan naspram drugoga i najveća su znamenitost Bočara. Tužno je, međutim, što su, umesto da budu turistička dika, prepušteni zubu vremena.

U najstarijem dvorcu Hertelendijevih jedno vreme bila je smeštena škola i fiskulturna sala, a u jednom periodu i seoska diskoteka.

- A ovo zdanje poseduje izuzetne arhitektonsko-stilske i kulturno-istorijske vrednosti i predstavlja u izvornom obliku očuvan i skladan primerak rezidencijalnih građevina u klasicističkom stilu, izgrađenih u Vojvodini početkom 19. veka - potvrđuje Bojan Kojičić, istoričar umetnosti iz zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika. - Zato je i pokrenut postupak da se ova građevina spase i proglasi spomenikom kulture.

Država je vlasnik i mlađeg dvorca Hertelendi, ali takođe ne brine o njemu. Monumentalna prizemna građevina u secesionističkom stilu sve do 2005. služila je za smeštaj psihijatrijskih bolesnika iz ovog dela Banata. Kada je bolnica ukinuta, zgrada je napuštena i propada.

KAPIJA SA LAVOVIMA

DEKORATIVNA kapija od kovanog gvožđa na glavnom ulazu u dvorac Hertelendi-Bajić predstavlja znamenitost sela. Iskovana je najverovatnije sredinom 19. veka, jer joj je dekoracija iz perioda romantizma. Na vrhovima je krase lavovi, koji simbolišu odlučne čuvare zdanja i imanja. Vredni su stepenici na ulazu dvorca, izrađeni od crvenog kamena “mađarca”.