Uzdrmalo se tlo oko naše zemlje: U Srbiji trese, ali blago

U Albaniji juče, u Banjaluci pre dva dana, U Italiji već više od mesec dana. Treslo je letos i u Rumuniji i u Makedoniji. Čini se da su zemljotresi ozbiljno "udarili" na Apeninsko i Balkansko poluostrvo! Uzdrmalo se tlo svuda oko Srbije, a seizmolozi i geolozi kažu da možemo da očekujemo potrese i kod nas! Napominju da to nije neobično, da je reč o aktivnom seizmičkom području poslednjih 200 miliona godina.

Već nekoliko meseci, u Italiji tlo ne miruje, razrušeni su mnogi gradovi, život je izgubilo više od 300 ljudi, a stanovništvo neprekidno strahuje od novih udara. Po rečima Dragana Milovanovića, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta, Italija je zaista posebna "tačka", tlo na kom se danas "rađaju" i zemljotresi i vulkani.

- Reč je o području gde se afrička tektonska ploča podvlači pod evropsku - kaže prof. Milovanović. - Zona od Italije preko Mediterana - Grčke, Turske, do Himalaja čini takozvani Apeninsko-himalajski pojas, nastao pre 200 miliona godina. Naša zemlja se, takođe nalazi na ovom potezu "starih rana" gde se sada oslobađa deo energije zbog podvlačenja afričke pod evropsku ploču. I zato se zemljotresi kod nas dešavaju i dešavaće se.

Kako naš sagovornik objašnjava, zaostali "ožiljci" iz davnih vremena, sada "žigaju" ovaj deo planete, jer to su prostori duž kojih se najlakše oslobađa energija nastala usled sudara ili razmicanja ploča.

- Ne možemo da sprečimo zemljotrese, ali možemo da ublažimo posledice - kaže prof. Milovanović. - Pre svega, možemo da gradimo ne samo zgrade i druge stambene objekte, već i celokupnu infrastrukturu, tako da izdrže potrese do oko šest stepeni po Rihterovoj skali. Jer, to su kod nas, do sada bili najjači zemljotresi i u budućnosti ne bi trebalo očekivati jače.

Svi ovi zemljotresi koji "kruže" oko Srbije, u svojevrsnoj su interakciji i podsećaju da ni Srbija neće proći bez njih. Ali, kako kaže Branko Dragičević, zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda, nema razloga za paniku, ali ima razloga da se zaštitimo. On tvrdi da je nerealno očekivati da seizmolozi precizno daju datume i vreme sledećeg zemljotresa.

- Između Dinarida i Apenina zapravo je tektonska jadranska mikroploča, koja se podvlači pod Dinaride i to je proces koji se događa više desetina hiljada godina - kaže Dragičević. - Sigurno je da će se na prostoru Srbije u doglednoj budućnosti događati zemljotresi, koji mogu da budu razorni. To znamo sa sigurnošću, kao i žarišne zone na kojima ih možemo očekivati. Postoje mape opasnosti. Ne znamo, međutim, kada će se dogoditi, kao ni preciznu lokaciju jer se zemljotresi ne mogu predvideti, ali znamo procenu ugroženosti.

Razoran zemljotres u Italiji,Norča

Po njegovim rečima, serija zemljotresa koja minulih meseci uznemirava okolne zemlje, podsetila je na to da živimo u seizmički aktivnoj oblasti. Godišnje se u Srbiji dogodi u proseku 1.500 "lakših" potresa, a one ispod magnitude od 2,3 jedinice po Rihterovoj skali naša čula ne mogu da registruju.

- Mape hazarda, ili opasnosti, koje rade stručnjaci u Seizmološkom zavodu služe da bismo se pripremili i spremni dočekali udar za koje iskustvo o prethodnim događanjima sugeriše verovatnoću da će se ponovo dogoditi - kaže Dragičević. - Nije svrha u prognozi koja će dati tačno vreme kada će se zemljotres dogoditi da bismo bili spremni da pobegnemo ili se sklonimo, već da bi zgrade koje podižemo, objekti koje gradimo, mogli da izdrže potres.

BANjALUČANI UZNEMIRENI

UPRKOS činjenici da se Banjaluka nalazi iznad tri tektonske ploče, odnosno da je tlo nad kojim se nalazi oduvek bilo trusno i podložno podrhtavanju, što je potvrdila i velika katastrofa 1969. godine, zemljotres u četvrtak je paralisao od straha građane grada na Vrbasu.

Meteorolog Nebojša Kuštrinović ističe da je svest Banjalučana o tome koliko smo podložni ovoj elementarnoj nepogodi na najnižem mogućem nivou, te da je zemljotres u četvrtak bio svojevrstan alarm da se probude.

- Nije loše što smo imali ovu situaciju u četvrtak, naravno, tim pre što nije bilo značajnije materijalne štete ni ljudskih žrtava. "Žuti alarm" pokrenuo je niz reakcija. Ljudi su se setili 1969, bar oni stariji, a oni mlađi prvi put su postali svesni gde živimo. Nažalost, ne postoji nikakvo pravilo u ponavljanju zemljotresa niti se može predvideti kojom jačinom će se potresti tlo idući put. To može da se desi i sutra, a može i za 30 godina - kaže Kuštrinović.

MAPA HAZARDA

- Naša mapa hazarda pokazuje da je najveća opasnost od zemljotresa u našoj zemlji u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji - kaže Branko Dragičević. - Na spisku žarišnih tačaka, sa najviše seizmičkog potencijala su zone - Svilajnac, Rudnik, Kopaonik, Mionica, Vranje, Jagodina, Vitina, Trstenik.