Dečani: Vernici nikad ne zaboravljaju svoju svetinju

URONUO u jesenju izmaglicu koja se uzdiže iznad nepreglednog venca Prokletija, na periferiji varošice u kojoj više nema Srba, zadužbina jednog od najtragičnijih srpskih vladara kralja Stefana - manastir Visoki Dečani - opstaje. I kada ga posmatraju nimalo prijateljska lica tamošnjih Albanaca kojima smeta ta srpska svetinja, i kada dočekuje dobronamernike iz sveta, ali i kada u manastir uđu da se pomole italijanski vojnici Kfora. A najviše se obraduje kada u njegovo okrilje pohrle njegova duhovna deca, vernici, prognani Srbi i oni malobrojni koji su ostali u metohijskim enklavama.

- Osim naših vernika koji iz svih krajeva zemlje dolaze da osete duhovnu lepotu, dolaze i turisti iz čitavog sveta. Oni se, kada uđu na kapiju, oduševe ovim mirom i uzvišenošću našeg manastira. Iako ne znaju mnogo o situaciji u kojoj se nalazi naša svetinja, turisti iz inostranstva dolaze da je posete zato što se, kao još naša tri manastira na Kosmetu, nalazi na listi Uneska - kaže otac Petar, monah u Visokim Dečanima zadužen za prijem gostiju u ovoj svetinji.

On ističe da ovaj hram, osim vernika s Kosmeta i iz centralne Srbije, pohode i turisti iz čitavog sveta. Najviše dolaze turisti iz Evrope, Italijani i Nemci, ali poslednjih meseci jednom nedeljno svetinju u grupama od četrdesetak turista obilaze i Japanci.

- Ne znam kakva su im očekivanja, ali znam da iz manastira odlaze puni utisaka i mnogo zainteresovaniji za uslove u kojima se nalazi naša svetinja - dodaje otac Petar. Podseća da su gostoprimstvo i domaćinsko poslovanje monaha ove svetinje poznati svima koji barem jednom kroče u nju. A na liturgije redovno dolaze vernici autobusima iz Beograda, Novog Sada i drugih naših gradova.

Kao i dosad, posetioce na ulazu u svetinju dočekuje italijanski punkt Kfora na kojem se, pored vojnika iz ove zemlje, smenjuju i slovenački, moldavski i austrijski pripadnici ove vojne misije. I dok legitimišu posetioce, što je uvedeno prošle godine, posle pokušaja terorističkog napada na manastir, ispred glavne kapije postavljena je i portirnica, tako da nedobronamerni teško mogu da uđu u svetinju, do koje se dolazi kroz centar. Ipak, primećujemo i vozila Kfora na obližnjoj livadi, ispred manastira, gde monasi čuvaju stoku, dok je zadnji deo svetinje opasan kamenim zidom.

Posetioci na crkvenoj službi

- Srećom, poslednjih meseci nije bilo incidenata, osim onih u vezi s povraćajem imovine koju su albanske vlasti želele da nam otmu, a koja, iako nam ju je sud vratio pravosnažnom presudom, još nije uknjižena u katastarske knjige - govori nam jedan od monaha kojeg srećemo ispred manastirske kapije odakle pogled odmah pada na čitav manastirski kompleks. Sa uređenim dvorištem, prilaznim stazama i fontanom, manastir, pored duhovne lepote, čoveka ispunjava i uzvišenom i nesvakidašnjom lepotom građevina.

- Siguran sam da i oni koji možda dolaze s predubeđenjem, odavde odlaze puni utisaka, jer naša svetinja živi punim životom - kaže nam otac Petar, i objašnjava da, pored dočekivanja turista, monasi obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Trenutno su pri kraju jesenji radovi na manastirskom imanju, dok u radionici za izradu ikona monasi koji izrađuju ikone u pozlati uvek imaju pune ruke posla.

Brojni gosti obilaze manastir

- Zbog velike potražnje, ikone uglavnom radimo po narudžbini. Pravimo i manastirski nameštaj za druge svetinje, dok u manastirskoj prodavnici prodajemo ikone, krstiće, brojanice i druge proizvode iz ostalih manastira, a u njoj se mogu naći i naša vina, kačkavalj kao i med - objašnjava otac Damjan.

Ipak, pored svakodnevnih obaveza, monasi ne zapostavljaju ni svoj narod u okruženju, uglavnom u povratničkim mestima u Metohiji.

NEMA MNOGO SRBA

- U okruženju, nažalost, osim povratnika u metohijske sredine, nema mnogo Srba, tako da nam u danima kada nema praznika u posetu dolaze stranci koji rade u međunarodnim organizacijama na Kosmetu. Dešava se da na kanonu prisustvuje više stranaca nego naših vernika, i to uglavnom italijanskih karabinjera, portugalskih vojnika i drugih stranaca koji izuzetno poštuju ovu svetinju - objašnjava naš sagovornik, kome u dočeku gostiju pripomaže srpski mladić, student engleskog jezika.

POLjOPRIVREDNI RADOVI

- Završili smo berbu jabuka, od kojih smo napravili oko 3.000 litara soka, dok smo od grožđa iz vinograda dobili oko 50.000 litara crvenog i 10.000 litara belog vina, kao i 6.000 litara rakije - pojašnjavaju monasi, od kojih svako ima svoje zaduženje.

Pored obavljanja poljoprivrednih radova, monasi čuvaju i oko 200 koza i ovaca, 30 grla krava, kao i sve vrste pernatih životinja. Monasima u poljoprivrednim radovima i u čuvanju stoke pomažu mladići iz Velike Hoče i Goraždevca, baš kao što se monasi staraju o svojim metosima - manastirima Gorioč, Uspenje Presvete Bogorodice u Đakovici i Svetog Jovana u Velikoj Hoči.