Pljeskavica usred Alpa

SAVREMEN život u tradicionalnom ruhu - najkraći je opis Ensa, najstarijeg grada u Austriji i njegovih žitelja. Ambijent podseća na primorske gradove, toliko da brzo zaboravite da ste zapravo podno Alpa.

Smešten na blagom uzvišenju pored istoimene reke, 25 kilometara udaljen od Linca, trećeg po veličini grada u Austriji, Ens je uspeo da očuva ambijentalnu celinu. Prva naselja na ovom prostoru datiraju od 4.500 godina p.n.e. Na mestu današnjeg grada Rimljani su u 3. veku sagradili legionarski logor, koji je, sa okolnim naseljem, 212. godine ukazom imperatora Karakale dobio status grada.

I posle osam vekova, stanovnici su zadržali tradicionalnu arhitekturu nekadašnjeg utvrđenja. Ulice su uske, sređene kao pod konac, fasade pastelnih boja. Na centralnom trgu dominira Gradski toranj visok 60 metara, koji je nekada služio za buđenje građana, a danas je vidikovac.

Na periferiji grada smeštene su stambene zgrade, koje za razliku od pitomog jezgra, svojom geometrijskom linijom i jednoličnošću podsećaju da je vreme vitezova i zamkova ipak prošlo. To su jeftine građevine ѕza radnike.

Žitelji Ensa, kojih je oko 11.000 i među kojima ima mnogo doseljenika, pa i državljana iz bivših jugoslovenskih republika, za život zarađuju u nekoliko velikih megamarketa, privatnim trgovinama i zanatskim radnjama, ali i u fabrici za obradu mesa i proizvodnju burgera za domaće i inostrano tržište.

"Bečka šnicla" ili "ens burger", sasvim je svejedno, u fabrici OSI Food Solutions, za samo deset minuta obrade se komadi sirovog junećeg mesa i dobiju gotove pljeskavice. Kratak proces dobijanja gotovog proizvoda, međutim, nije najpozitivnija karakteristika, već činjenica da su burgeri napravljeni od čistog junećeg mesa bez bilo kakvih primesa.

- OSI pogon u Austriji zapošljava oko 100 ljudi. Ima tri proizvodne linije za proizvode od govedine i svinjetine i jednu liniju za proizvode od barenog pilećeg mesa - objašnjava Klemens Grabner, zadužen za kontrolu kvaliteta u fabrici. - Ukupna količina proizvodnje je 23.170 tona mesa godišnje, od čega je 11.977 tona govedine i 11.192 tona piletine. Dobavljači smo mnogim firmama, a jedna od poznatijih je "Mekdonalds". Naše proizvode izvozimo u Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, kao i u Srbiju. I uprkos raznim postojećim mitovima, ovo meso je 100 odsto čisto goveđe, bez dodataka, boja i konzervansa.

Tokom posete fabrici imali smo priliku da vidimo sve faze proizvodnje, od dopremanja mesa u fabriku, vizuelne kontrole, utvrđivanja količine masnoće, koja treba da je oko 20 odsto.

Naš vodič kroz proizvodni pogon Ričard Ekner, menadžer u fabrici, nam objašnjava da se prilikom obrade, u ogromnim mlinovima za mlevenje mesa meša 60 odsto svežeg i 40 odsto zamrznutog mesa, kako bi se postigla željena masnoća. Meso se usitnjava na tri milimetra i odvaja suvišna masnoća.

Usitnjeno meso zatim "putuje" u mašinu za oblikovanje, iz koje stiže na pokretnu traku kao gotov proizvod - burger. Sledeći korak je duboko zamrzavanje na -180 stepeni Celzijusa. Potom burgere težine 45 grama i prečnika od 7,2 do 7,5 centimetara, ručno pakuju u kutije, koje se hladnjačama transportuju u restorane na 14 tržišta. U Srbiju je u 2015. godini uvezeno 668 tona gotovih proizvoda.

Pljeskavice sa Alpa popularne u Evropi

STROGA PRAVILA

U FABRICI važe stroga pravila kojih moraju da se pridržavaju radnici, ali i posetioci. Ona podrazumevaju da se pre ulaska u proizvodni pogon obuče zaštitno odelo, da se svi lični predmeti ostave izvan pogona, uključujući satove, prstenje, minđuše, dok je upotreba šminke ili jakih parfema zabranjena. A u proizvodni pogon se ulazi tek pošto se obavi i dezinfekcija.