NIKOLA TESLA U HIDROMETEOROLOGIJI: Srbin Amerima predviđa oluje

PREDVIĐANjE vremenskih prilika, naročito opasnih hidrometeoroloških pojava, za profesora Zavišu Janjića (67) čista su matematika i fizika. Za predviđanje uragana i oluja on decenijama koristi svoje "matematičke formule" i u toj oblasti u svetu nema mu premca. Doktor meteoroloških nauka, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji, dopisni član SANU i jedan od vodećih stručnjaka Nacionalne okeanske i atmosferske administracije SAD (NOAA), gotovo ceo naučni vek posvetio je usavršavanju modela prognoze vremena.

Baš po tim modelima ovog Čačanina, u SAD se vrlo precizno predviđaju uragani i oluje. I dolazak razornog uragana "Sendi" koji je pustošio područje Kariba i Severne Amerike oktobra 2012. godine, predviđen je po modelu profesora Janjića. Amerikanci su ga sa ponosom upisali u svetsku istoriju meteorologije.

Razvio je nekoliko generacija numeričkih modela koji se koriste za prognozu vremena u SAD i širom sveta. Njegovim imenom nazvane su dve numeričke šeme koje se koriste u fizici i meteorologiji svuda u svetu. Za naučne doprinose "odužila" mu se i Svetska meteorološka organizacija. Pre tri godine, dodelila mu je svoje najprestižnije priznanje - nagradu IMO, pandan Nobelovoj nagradi u drugim oblastima nauke. A kolege u svetu ga odavno nazivaju "Nikolom Teslom hidrometeorologije".

- Teško je u istoriji naći nekoga ko se može porediti sa Teslom - kaže za "Novosti" profesor Zaviša Janjić. - Tesla je postavio osnove tehnološke revolucije koja je promenila svet. Iako mi prija kada me sa njim porede, mislim da to nije na mestu. Zadovoljan sam, ipak, svojim naučnim doprinosima i priznanjima koje sam dobio, nagradama Svetske meteorološke organizacije i Američkog meteorološkog društva. Posebno se ponosim IMO nagradom jer je najveća moguća u oblasti kojom se bavim.

Novčani deo ove nagrade, 10.000 švajcarskih franaka, profesor je poklonio mladim srpskim naučnicima koji se bave meteorologijom. Iako od 1994. godine živi u SAD, nije zaboravio Srbiju. Mada je za četiri i po decenije rada, čini se, pronikao u sve tajne atmosfere i vremenskih prilika, nije zaboravio Beogradski univerzitet gde je stekao prva znanja.

- Diplomirao sam 1971. godine, na Katedri za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu - priča profesor Janjić. - Jedan od profesora bio mi je i akademik Fedor Mesinger. Njemu sam posebno zahvalan jer me je upoznao sa idejama profesora Arakave, znamenitog američkog naučnika čije su naučne ideje uticale na moj rad.

Magistarske i doktorske studije naš sagovornik je završio u Zagrebu, a kao mlad, posvećen, izuzetan stručnjak željan naučnih istraživanja, radio je u Institutu za meteorologiju i Saveznom hidrometeorološkom zavodu Jugoslavije. Već sedamdesetih godina minulog veka, njegov rad cenio se i u svetu.

- U Evropskom centru u Engleskoj, gde sam radio sredinom sedamdesetih, blisko sam sarađivao i sa dr Sadurnijem, francuskim naučnikom i jednim od najvećih poznavalaca ideja prof. Arakave - priča dr Janjić. - To je za mene bilo vrlo važno jer me je konačno opredelilo za naučni pristup koji karakteriše značajan deo mog kasnijeg rada. Narednih petnaestak godina, gradio sam i karijeru na Fizičkom fakultetu u Beogradu, od asistenta do redovnog profesora. Gostovao sam na univerzitetima i naučnim centrima u Italiji, Engleskoj, Nemačkoj i nekoliko puta u SAD.

Krajem osamdesetih bio je vođa naučnog tima Univerzitetske kooperacije atmosferskih istraživanja Nacionalnog meteorološkog centra u Vašingtonu, a od 1994. do 2009. godine radio je u NOAA. I, ipak, želeo je da se vrati u Srbiju.

- Krajem devedesetih pokušavao sam da stvorim uslove da se vratim, ali mi to nije pošlo za rukom - priča profesor Janjić sa primetnim žalom u glasu, ali o svojim kolegama u otadžbini ima samo reči hvale. - Mislim da je, trenutno, srpska meteorološka služba na zavidnom nivou za zemlju veličine i značaja Srbije, bez obzira na tehničke teškoće. To potvrđuje baš slučaj uragana "Sendi". Njegovo kretanje prvi je predvideo Evropski centar, a odmah zatim i RHMZ je dao dobre prognoze i svoje proračune, dok su drugi centri u svetu došli do ovih zaključaka tek nekoliko dana pre nego što je ciklon udario.

CENjENI SRPSKI METEOROLOZI

- SRBIJA ima odlične meteorologe, ali je mnogo njih, nažalost, napustilo zemlju - kaže profesor Janjić. - Srpska meteorologija jeste imala svoje uspone i padove, ali uvek treba misliti o podmlatku i budućnosti. Zadovoljan sam što je bivši direktor RHMZ, Milan Dacić, oformio Klimatski centar, kao vezu između Zavoda i naših stručnjaka širom sveta. To je prvi put da je neko u Srbiji tako nešto uradio. Uspešan rad Zavoda se nastavlja i sada kada je na njegovom čelu profesor Jugoslav Nikolić.

PONOSNI OTAC I DEDA

- SUPRUGA i ja imamo dve ćerke - kaže profesor. - Mlađa živi u Americi, dvostruki je magistar i radi u Agenciji za zaštitu životne sredine. Udata je i majka dva sina, od četiri i devet godina. Starija se udala za kolegu sa poslediplomskih studija u Americi, Nemca, i žive u Nemačkoj. Doktorirala je na primenjenoj matematici i sada vodi jedan veliki projekat i predaje na univerzitetu u Minhenu. Imaju troje dece, devojčice od 13 i dve godine, i dečaka od 10 godina.