Zanat se peče i posle škole

PROŠLA su vremena kada se do penzije stizalo sa samo jednim pečatom u radnoj knjižici. Radno mesto se sada menja nekoliko puta tokom karijere, a sve češće su ljudi primorani i da potpuno promene profesiju. Mnogi su prinuđeni da se prekvalifikuju, jer nisu imali dobru procenu, a ni sreće pri izboru zanimanja.

Nekoliko hiljada ljudi godišnje završava kurseve i obuke o trošku države i potencijalnih poslodavaca, a bar toliko je i onih koji sami finansiraju diplomu nekog zanata. Jedna od njih je i Aleksandra Đurašić Todorović. Studirala je marketing, radila kao novinar, ali je odlučila da se okuša i u farmaciji. Zbog, kako kaže, velike ljubavi prema jednom bradonji, na tržište je lansirala ulja za bradu Beauty bar! Privilegiju da im napravi tonik, kremu ili serum za lice imaju i drugi klijenti i to specijalno za njihov tip kože. U njenoj radionici krčka se i nova linija pilinga i krema za telo.

- Moja ljubav prema kozmetici počela je kada sam bila mala. Mama je redovno koristila šminku i parfeme i ja sam je imitirala, ali sam čeznula da imam i ja "svoju kremu" - kaže Aleksandra. - Počela sam iz hobija, a sada proširujem svoju proizvodnju i ulazim u preduzetničke vode. Dobila sam sredstva od Razvojne agencije Srbije, a najvažniji kurs koji sam završila kako bih uopšte mogla da počnem je Škola aromakozmetike.

Potpuno suprotna je priča diplomiranog farmaceuta Marije Milošević, koja je požela da umesto za pultom u apoteci, sa lekovima i kremama započne "druženje" sa foto-aparatom. Posle studija je nekoliko godina radila u struci, a u međuvremenu je postala majka Mile, Đorđa i Olge. Shvatila je da posao u dve smene i vikend dežurstva ne mogu lako da se uklope sa potrebama njenih mališana. Zato je odlučila da promeni profesiju.

- Trenutno učim za profesionalnog fotografa. Ideja se rodila dok sam bila na porodiljskom kada sam sa suprugom neprestano razmišljala o tome čime bih mogla da se bavim, a da to bude nešto što neće podrazumevati mnogo odsustvovanja od kuće, a u čemu ću moći da uživam - priča Marija. - Dopalo mi se profesionalno fotografisanje tek rođenih beba, newborn photography, koje je već godinama popularno u Americi, a sve više i u Evropi.

Aleksandra Đurašić

Marija je završila kurs u "Fabrici fotografa", a sada ide na viši i kurs "Fotošopa". Kupila je profesionalnu opremu, dekoraciju, a sluša i časove preko interneta.

I Tereza Miljković iz Brusa je davno shvatila da joj ne vredi da obilazi šaltere biroa za zapošljavanje, već da mora sama da preuzme inicijativu.

- Završila sam srednju muzičku školu, jer je to bila želja mojih roditelja i s vremenom sam shvatila da to nije za mene - priča Tereza. - Prekvalifikovala sam se u srednjoj ekonomskoj, ali život mi je pokazao da sam i tu gubila vreme. Prodavala sam sladoled, bila sobarica, konobarica, blagajnica u hotelu, recepcionerka, radnica u maloprodaji kompjutera, asistent producent menadžera, šefica kol-centra. Bavila sam se i izradom veb-sajtova.

Imala je i svoju rođendaonicu gde je bila animatorka, organizator, pa i spremačica. Radila je i kao simultani prevodilac za italijanski jezik, bila novinar, snimatelj, montažer...

- Nekim od ovih poslova se i dalje bavim, jer živimo u zemlji gde ako neko nema pristojan državni posao mora da se trudi i da radi stalno - napominje naša sagovornica. - Poslednjih 18 godina držim radionice na temu dojenja i podrške trudnicama i majkama. Ova tema je nešto što me tera da u ovim godinama sa velikim entuzijazmom razmišljam čak i da upišem neku od visokih strukovnih studija medicine.

Sanja i Boris Pezelj ostvarili su san mnogih dečaka i devojčica. Nesuđeni ekonomista i mašinac otvorili su prodavnice slatkiša! U njihov Candy universe stižu bombone od dobavljača iz Evrope, koje prodaju u tržnim centrima širom Srbije.

Sanja i Boris Pezelj

- U decembru 2012. smo otvorili prvi štand u "Delta sitiju", a pošto nam je falilo još novca, moji roditelji su nam pomogli - kaže Boris Pezelj.- Za sledeće poteze su zaslužni kumovi i prijatelji. Njih nekoliko nam je pozajmilo manje svote novca i mi smo krenuli sa sledećim štandom i prvim većim uvozom - priča Pezelj. - Od početka razmišljamo o pokretanju sopstvene proizvodnje, ali i o udruživanju sa nekom malom proizvodnom firmom koja ima problem sa plasmanom. Trenutno zapošljavamo 22 ljudi, a povremeno angažujemo i osam studenata preko omladinske zadruge.

I PROFESIONALAC I MAMA

ZA posao new born fotografa je, kaže Marija Milošević, neophodna veština profesionalaca, ali i majčinsko iskustvo, jer je za rad sa bebama potrebno strpljenje.

- Fotografisanje je veoma specifično, jer se radi o bebama starim svega nekoliko dana - objašnjava Marija. - Postoje određene poze i načini na koji se beba smešta. Mora se mnogo naučiti i o postavljanju dekoracije i stvaranju uslova koji moraju biti ispunjeni da bi fotografije bile kvalitetne i lepe.

VIŠE NIŠTA NIJE "ZA STALNO"

- RANIJE je, ko se zaposli, imao posao za stalno, do penzije. Sada je lutrija zaposliti se, a u maloj sredini gde ja živim maltene nemoguće - napominje Tereza Miljković. - Radi se koliko se može, dok ne dođe do još jedne krize, pa ili firma propadne ili su uslovi takvi da radnik propadne na poslu. Živim u nadi da će nam se uskoro vratiti ono vreme "za stalno" i da će mi posedovanje diplome omogućiti da svoje zalaganje usmerim na tu stranu da od svoje ljubavi i predanog rada počnem i da živim i da hranim svoju porodicu.