Grčki lekari je otpisali, naši joj oživeli srce!

KADA su joj grčki lekari saopštili da će ponovo morati na operaciju i da ne bi trebalo previše da se nada da će preživeti, Isidora Jovalekić iz Atine odlučila je da neće sebi da dozvoli da klone duhom i da će se boriti svom snagom da preživi. Ne zbog sebe, već zbog majke i supruga. I uspela je u tome. Tridesetosmogodišnja Isidora nedavno je operisana u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, a širok osmeh na njenom licu govori da je sve prošlo dobro.

Sedimo u sobi za posete sa Isidorom, njenim suprugom Solonom Vulgarisom i kardiologom elektrofiziologom Veliborom Ristićem, šefom odseka elektrofiziologije u Institutu Dedinje.

- Srećni smo što je teška operacija koju je izveo doktor Ristić uspela - govori Vulgaris, s prizvukom zahvalnosti u glasu. - Ristić je veoma dobar lekar. Sve vreme je bio uz nas. Bdeo je nad mojom Isidorom. Teško je u ovo vreme naći lekara poput njega. Mi to bar znamo. Mnogo vremena smo zbog Isidorinog lošeg zdravlja proveli u bolnicama. Boravak u ovom institutu za nas je divno iskustvo. Ovde je sve organizovano besprekorno.

Isidora je rođena sa urođenom srčanom manom. Imala je zajednički krvni sud koji odvodi krv iz leve i desne srčane komore i anomaliju međukomorske pregrade. U detinjstvu je tri puta operisana. Složene intervencije urađene su u Francuskoj. Tokom treće operacije ugrađen joj je veštački zalistak u plućnu arteriju i turbularni grafit, koji zamenjuje deo plućne arterije. Na taj način, omogućeno je odgovarajuće mešanje krvi u njenom srcu.

- Pre dve godine utvrđeno je da je došlo do uvećanja srčanih šupljina. Isidora je imala životno ugrožavajuće tahikardije, pa joj je ugrađen kardioverter-defibrilator, uređaj koji prepoznaje smrtonosnu aritmiju i elektrošokovima prekida tahikardiju - objašnjava doktor Ristić. - Tokom 2015. taj uređaj se više puta uključivao, a u februaru ove godine imala je aritmološku oluju. Javio se veliki broj smrtonosnih aritmija.

Svaki elektrošok je za Isidoru bio mnogo bolan. Smeštena je u bolnicu u Atini.

- Bila je životno ugrožena, defibrilator nije mogao da zaustavi sve aritmije - govori Ristić.

Lekari iz bolnice u kojoj je bila smeštena predložili su da se uradi operacija odstranjivanja smrtonosnih aritmija (ablacija). Procenili su da je ta operacija visokorizična i da oni ne mogu da je izvedu.

- Predložili su nam da dođemo u Beograd, jer je ovde jedan od vodećih centara u jugoistočnoj Evropi za ove vrste operacija. Rekli su nam da je opremljen kao najveći svetski centri i ima iskusne stručnjake čak i za kompleksne operacije - kaže Solon Vulgaris. - Odlučili smo da pokušamo. Nismo videli drugi izlaz iz ove situacije. Sad kad je sve dobro prošlo, drago mi je što smo izabrali baš ovu bolnicu.

I pored jakih, gotovo neprekidnih bolova i spoznaje da su mali izgledi da će preživeti, Isidora je bila veoma hrabra.

- Nisam se bojala smrti - kaže ona. - Strahovala sam kako će Solon i moja majka živeti bez mene. Sa mnom su živeli sve moje bolove. Pre operacije mi je ubrzano kucalo srce, umarala sam se, sad mi je mnogo bolje. Sa doktorom sam se popela uz stepenice. Pre operacije, to nisam mogla.

Isidora kaže da se oseća mnogo bolje. Bolje diše. Ne zamara se. U Institut je ušla zabrinuta, a sad je nasmejana.

- Živim sa svojom bolešću. Živeću i dalje! Sad je mnogo lakše - kaže. - Radujem se povratku kući. Tamo me čekaju moje četkice i boje. Slikam, ali ne za druge, već samo za sebe.

POBEDILI TAHIKARDIJU

Doktor Ristić kaže da je operacija bila komplikovana. Trajala je pet sati.

- Ova intervencija se radi pomoću navigacione tehnologije, koja je najsavremenija tehnologija koja postoji. Imamo najsavremenije uređaje i po tome ne zaostajemo ni za jednim vodećim svetskim centrom u ovoj oblasti - objašnjava Ristić. - U toku operacije Isidora je povremeno imala tahikardiju, koju smo morali da prekidamo elektrošokovima, ali smo uspeli potpuno da ih odstranimo.