Turski topovi teraju zulumćare

U ČUDU su se, slušajući u gluvo doba noći neobičnu paljbu, nalik artiljeriji, seljaci na Zlataru pitali: "Da l' gruvaju na Zadru topovi", "il' se trese zemlja od istoka?!" Vikendaši i gosti kojima su udari i jeka u visovima planine remetili san, izjutra su se žalili: "Bije, brate, ko Sveti Ilija!"

A ono su, kad se saznalo, na opšte zadovoljstvo staračkih porodica i malobrojne mlađarije u raštrkanim zaseocima - gruvali gasni topovi, braneći njive pod heljdom i krompirom od divljih svinja i jazavaca, nagoneći ih "na buljuke" i u beg. "Rat" uveliko traje jer je ubiranje plodova "crne žitarice" okasnilo zbog kišnog leta, a vađenje krompira je u punom jeku.

- Od napasti sam spasao rod heljde na parcelama u Ogradici i Ladnoj vodi. Samo jednu noć zakasnih i upade divljač na okućnicu, nekoliko dana pred žetvu i dolazak kombajna. Srećom, druge noći rastera ih top - priča prvi tobdžija iz Miševića Mikica Prelić.

Baš kad se spremao da sa dva reda žice i čobanicom na solarnu energiju čuva letinu od štetočina, Prelić je, kaže, preko Interneta saznao za top proizvođača iz Turske i u Kruševcu ga pre mesec dana platio 30.000, mada ima i znatno jeftinijih. Ovu napravu je, inače, prvi u Aljinovačko polje doneo Mine Drašković iz Močioca da mu čuva krompirišta, a kesu su za kupovinu drešili i Obrad Šaponjić iz Radijevića i Srđan Lojaničić iz Akmačića.

Seljaci lako i brzo premeštaju top na novi položaj. Ne treba mu posada, a obuka za dejstvo bez baruta i čaura kratko traje: na programatoru se zada vreme paljbe, na 15, možda 30 minuta ili češće, pa varnica iz baterije kresne na plin u cevi. Uz pucanj, noću seva i plamen, tvrde gorštaci.

- E, onom što izumi ovo - hvala gde čuo i ne čuo! Nakotili se zulumćari u pećinama klisure Veljušnice i šumama Zlatara, nikad ih nije bilo ovoliko, pa otimaju ono berićeta što je ostalo od magle i kiša. Taman kad se seljak nada da otkine koji dinar od heljde, koja je tražena, komšije sa nekih parcela nemaju šta da unesu u ambar - ogorčen je starina Miloš Tomašević.

Planinci podsećaju da njihove muke nisu ništa manje od Kočićevog Davida Štrpca. Lukavi jazavci, pa i svinje, kažu, oguglali na sve, baš kao vlast, pa ne mare za strašila, najlone, trake, ograde...

- Ma kakva strašila, češu se o njih! - jadikuje Dragan Čolović. - Dežurali smo do ponoći, a onda pojačavali radio-aparat. Samo li okrenemo leđa njivi, jazavci upadaju, posle ih puk vojske ne može isterati! Ono klasa što ne pojedu, oni ugaze i ovrše. Iako nije bila dozrelo zrno, morao sam da požnjem oko 30 ari heljde, da ima bar za koji kačamak ili pitu.

Kupe zrno heljde pre nego što najezda divljači dokrajči rod

UDALA SE ČOBANICA

SEOSKI šereti zbijaju šale na račun vlasnika imanja i tobdžija. Kažu im da će nove naprave "dobiti noge", kao električna čobanica onog domaćina koji je izjutra zatekao cedulju sa porukom: "Ja sam se udala, traži drugu". Umornog komšiju budili su iza ponoći mobilnim telefonom da promeni radio-stanicu na aparatu u njivi "jer sa nje javljaju zverinju gde nema straže".