Šabački vašar: Svi hitaju na Dronjaru (FOTO)

MALOGOSPOJINSKI vašar u Šapcu tutnji već čitavu sedmicu, iako je danas glavni dan fešte koja je prva asocijacija na ovaj grad. Dobar deo severozapadne Srbije i Republike Srpske slio se na poljanu Mihajlovac odakle neće otići bez kupljene bar varjače ili jedne vožnje u onim čudima što idu u nebesa.

Egzotične ribice, lekovito bilje, licitarska srca, pa farmerice iz Novog Pazara, veš iz Arilja, drvenarija sa likovima svetaca, oklagije. Na samom ulazu u vašarište, na tezgama je nova roba. Tu i tamo, posetioce prepadne neki usamljeni trgovac okićen čarapama "6 za 200" ili sunđerima za sudove "10 za 100".

- Ajmo živi, ajmo mrtvi, u lavirinte strave i jeze! Ko uđe kajaće se, ko ne uđe, kajaće se! - čuje se iz kuće straha. Poziv prate cika, vriska i urlikanje, pomešani sa zaglušujućim krčanjem ozvučenja odavno zrelog za remont. A baš ova kuća smeštena je na platou gde se račvaju putevi koji vode ka šatrama, parku zabave i buvljoj pijaci.

U samom centru Mihajlovca smeštene su vrteške, vozići, gusarski brod, "kamikaze", "supertvister"... Vožnja košta od 50 dinara, koliko je žeton za automobile na sudaranje, do 150 dinara da se isproba neka od onih naprava u koje ne bi trebalo ući punog želuca.

A ispred svake šatre vrte se na ražnju prasići i jaganjci. Mirisi pečenja i roštilja na ćumuru mešaju se sa mirisom svadbarskog kupusa i pasulja, koji se u zemljanim posudama krčkaju na laganoj vatri. Gust dim peče oči i tera suze da se na bradi sastavljaju, ali to nikome ne smeta.

Za kilogram jagnjetine tražilo se 1.500 dinara, a za prasetinu 1.200, pljeskavica u tortilji prodavala se za 200 dinara, a toliko su koštala i crevca na žaru. Vešalica i pileće belo meso bili su 350 dinara, čorba se mogla pojesti za 150, a za tanjir pasulja i kupusa plaćalo se po 300 dinara.

Nije se pod šatrama samo dobro jelo, već se i dobro zabavljalo. Uz neafirmisane pevače i orkestre, nastupila su i neka poznatija estradna imena. Kod Dače je pevao Đani, a kod Aćima iz Žabara nastupili su Era, Vendi, Roki Todorović i Tunja.

Mnogi su na šabački vašar došli najviše iz želje da istraže buvlju pijacu. "Dronjara" je mesto koje briše granicu između gradske gospode i sirotinje. Samo se ovde mogla kupiti polovna brendirana garderoba za 100 dinara, slike sa uplakanom decom za 200, polovne četkice za zube, stari novac, tehnika, ploče i kasete.

Ni zaglušujuća buka, niti kiša, koja je po običaju ispratila Malogospojinski panađur, nisu smetali hiljadama posetilaca. Iako se na svakoj pijaci, može naći skoro ista roba, sa šabačkog vašara ne može se otići makar bez drvene varjače. Ko ništa ne kupi, čitave godine će ga terati maler. Tako kažu vašardžije.