GORANCIMA PRETI ASIMILACIJA: Bog nas čuva, a Srbija izdržava

NIKAD nisu posustali. Nikad posrnuli. A bila su teška i strašna vremena. Za njih i njihove porodice. Oni su ostali privrženi korenima, svom slovenskom poreklu. Svi su ih svojatali i svi su želeli da budu ono što nisu. Bugari, Makedonci, Albanci...

Oni su Goranci. Svi ozbiljni istraživači su saglasni: Goranci su Srbi po poreklu, koji su pod pritiskom Otomanske imperije primili islam, ali su sačuvali srpski jezik i ćirilično pismo.

Ovih dana na najjužnijoj tački Srbije, na obroncima surove Šare, a na pogled prelepe planine, Goranci su suočeni sa novim pritiscima. Možda i najtežim do sada. Jer, kako nam kažu ovdašnji domaćini, ti pritisci su toliko perfidni da ih samo mi, ovdašnji narod, koji se na stotinu vatri pekao, u tančine prepoznajemo. Zato smo doputovali u Goru, na poziv ljudi kojima preti nova asimilacija.

- Hoće da postanemo Bošnjaci, kako bi nas lakše preveli u Albance, mada, ni jedno ni drugo nikada nismo bili - tako nam kažu u Gori.

Mi naše sagovornike nećemo imenovati, kako bismo im sačuvali mir i sigurnost, mada je i jedno i drugo ovde, upravo ovih dana prilično rovito. Iskustvo iz prošlog vremena opominje Gorance: kamenice polete na decu čiji su roditelji iskreno otvarali srca da sa Albancima ne mogu nikad i nikako.

Pred nama je slika koja rečitije od svake reči daje za pravo sagovornicima "Novosti"...

Deca Goranaca do škole prolaze pored novih belega, nove kosovske države. Proteklog jula u Dragašu je podignut spomenik Ademu Jašariju, u bronzi, u prirodnoj veličini. Preko puta je bilbord sa njegovim likom za ceo izlog kluba veterana UČK.

Jutro u Gori

Pitamo se, šta će Jašari u Gori?

- Da Gorance opominje da im je sudbina najizvesnija, ukoliko bi uz temelje nove kosovske države, koju, eto, personifikuje Jašari, treba da vežu svoja sidra - odgovaraju Goranci. - A mi to čitamo drugačije: ili to prihvatite ili spakujte kofere. Na kofere smo navikli, nisu nam bili teški ni u najtežim vremenima, ali smo se s tim koferima, neraspakovanim, uvek vraćali. Vraćali makar da umremo ovde. To pravo nam niko nikad nije mogao da oduzme.

Goranci su se vazda vezivali za Beograd, pa i ovoj najnovijoj buri - još čvršće. Iz prestonice Srbije, koja ih se ne odriče, a oni veruju i da neće, njihovoj deci stižu udžbenici. Nastavnicima koji predaju po srpskom programu stižu plate. Penzionerima, penzije. Radnicima koji su bili deo srpskih firmi, bez obzira što su im otete, stiže deo plate - minimalac. Goranci su formirali i svoju opštinu koja se naslanja na Srbiju. Administraciju takođe plaća Beograd.

- Nama je najvažnije da našoj deci stignu udžbenici, ali evo, polovine je septembra, a nema ni jednog našeg deteta u Gori koje ime kompletne knjige - govore Goranci. - Nije problem u Beogradu, problem je što se na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova ti udžbenici plene, ali zato knjige na bošnjačkom dolaze otvorenim putem iz Prištine za otvorena vrata asimilacije.

Nismo bili u prilici da prelistamo te knjige. Niti da zavirimo u učionice u kojima se uči po bošnjačkom programu. Jednostavno, sledili smo upozorenje Goranaca da bi i to moglo da izazove problem: "Biće teško kad vi odete, a mi ostanemo".

Na času istorije

- Priština je, na primer, za dva đaka čiji su se roditelji opredelili da im deca uče po bošnjačkom, zaposlila osam nastavnika, među njima i majku to dvoje dece - slušamo priču u Gori. - I našim nastavnicima, komšijama, rodbini, ponuđeno je da budu deo tog novog nastavnog sistema. Kakvi Bošnjaci? Mi to nismo! Mi taj jezik ne razumemo... ali razumemo da je to najperfidniji vid asimilacije koja, nažalost, polako zaživljava. Manipuliše se sa ljudima bez posla, bez egzistencije, pogotovo prilično neobrazovanim.

Srbija na karti i u srcu

Žao nam je što je u Resetlici u školi u kojoj ima najviše osnovaca, više desetina njih prihvatilo novi, izmišljeni jezik. I, šta se tamo dešava: goranskim đacima, koji uče po planu Srbije, nastavnici bošnjačkog zaključavaju školu. Prištinske prosvetne vlasti traže da im prepustimo učionice. A Priština ni dinar nije uložila da se u školi unaprede uslovi rada. Tako, naša deca po nekoliko dana čekaju da se škola otvori... Teško je, ali mi ostajemo na svom putu zahvalni što nas na tom putu Bog čuva, a Srbija izdržava.

VREDNA DECA GORANSKA

U Mlikama, selu nadomak Dragaša, gimnazijalci i đaci drugih srednjih škola, a sve škole u jednoj zgradi, nekadašnjoj staroj osnovnoj. Ova deca su ponos Gore. Svi upisuju fakultete. U Mitrovici, Nišu i Beogradu više od dve trećine u roku završi visoke škole. I svi sa prosekom iznad osam.

Ovde uče srednjoškolci

VERUJU DA NEĆE BITI IZNEVERENI

U Gori, prema kazivanju ovdašnjih ljudi, danas je oko 8.000 Goranaca. U školama više od 800 đaka uči po programu Srbije. Pre 1999. u 19 sela živelo je 20.000 Goranaca. Poslednji rat na Kosovu za njih je bio tragičan zbog privrženosti Srbiji. Upisali su i dve žrtve iz tog vremena. Govore da su posle drugog rata albanizovani, da su im promenili prezimena. Ali, pamte i to da su u vreme cara Dušana bili upisani u njegovoj hrisovulji, kao najvredniji deo carskog korpusa. Kralj Petar ih je, posle Prvog rata dekretom zaštitio. Sada se nadaju da će biti u savezu srpskih opština. Veruju da neće biti iznevereni.

Sutra: Ostajemo po svaku cenu