PROMOCIJA MLADIH OFICIRA: Marš za prve epolete

IŠČEKUJEM oficirske epolete. Četiri godine sanjam trenutak prišivanja. A posle... Jedva čekam radno mesto, posao, svoj stan. To će biti nova faza mog života. Da pomognem sebi i Vojsci Srbije. Ona je već postala moja profesija i moj život.

Spremajući se za sutrašnju svečanu promociju pred Domom Narodne skupštine, ovo kaže Lazar Stojić (23), iz Majdanpeka, prvi u rangu u 137. klasi potporučnika školovanih na beogradskoj Vojnoj akademiji. Iz ruku predsednika Nikolića primiće zlatnu oficirsku sablju, kao simbol vojničke časti i dostojanstva.

Sutrašnji defile uz "Marš na Drinu" pred državnim vrhom, generalskim korom, stranim diplomatama i okupljenim građanima biće vrhunac njihovog školovanja. Prvu rozetu na epoletama ponosno će pokazati 158 kadeta i kadetkinja Vojne akademije i 26 njihovih kolega s Medicinskog fakulteta VMA.

- Četiri godine čekamo i spremamo se za taj dan - u dahu priča najbolji potporučnik Vojske Srbije. - Iza nas su veliki rad, učenje, desetine ispita, tereni i logorovanja. Nije bilo lako, ali uspeli smo.

Stojić je oficirski čin stekao školujući se na smeru Vojnomašinsko inženjerstvo. Spojio je dve ljubavi - tehniku i vojsku. Borbena vozila - tenk i BVP, uvukli su mu se pod kožu, i planira da nastavi druženje s njima. Želja mu je da radi na Vojnotehničkom institutu, a bliska mu je i ideja da kao komandir voda ostane na Akademiji. To bi bio put do katedre pod kojom je do juče i sam stajao.

Da će doći do uniforme, oficirskog čina i zlatne sablje, Lazar kao dečak nije ni sanjao. Vojna akademija kao mogućnost pojavila se tek poslednjih sredšnjoškolskih meseci. I tako je sada dogurao do proseka ocena 9,73 i epiteta najboljeg u klasi.

- Trudiću se da pomognem Vojsci i državi. To je moj san i moja dužnost - vojnički jasno kaže Stojić.

Sablje će se sutra deliti i damama. Pripasaće ih Jelena Nikolić iz Lipa kod Smedereva, kao druga, i Leskovčanka Emilija Pešić, treća u rangu svoje klase. Njihovi roditelji u Beograd su ispratili dve devojke tek izašle iz školske klupe, a dočekaće dva oficira Vojske Srbije.

- Nije bilo lako. Potrebne su fizička sprema, upornost, ali i veliko učenje i rad - ističe Jelena, koja je Vojnu akademiju upisala kao farmaceutski tehničar. - Shvatila sam da to nije profesija za mene. Prvo logorovanje bilo je najteži test, ali uprkos naporima, nisam se predomislila.

Za Emiliju, Vojska je oduvek bila izazov. Odmalena se bavila sportom, trenirala je atletiku i navikla se na adrenalin i uzbuđenje. Sviđale su joj se uniforme, ratna tehnika, naoružanje... To je bilo presudno da izabere Vojnu akademiju, i to "najvojničkiji" smer - Pešadija. Danas, iščekujući promociju i radno mesto, nada se kasarni i dužnosti komandira voda.

- Tereni koji su svima bili opterećenje meni su bili zadovoljstvo. Omiljeno naoružanje su mi automatska puška i pištolj. Dobar sam strelac, a stekla sam i zvanje instruktora - kaže Emilija, i napominje da će sutra tokom promocije njena majka verovatno biti najsrećnija žena u Leskovcu.

HIMNA I BACANjE ŠAPKI

SVEČANOST povodom završetka školovanje nove generacije oficira Vojske Srbije počeće sutra u 11 časova na platou ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu. Novi potporučnici učestvovaće u svečanom defileu, a njihov korak pratiće naleti aviona i helikoptera. Stupanje u oficirski kor biće obeleženo tradicionalnim bacanjem šapki uvis i pevanjem himne "Bože pravde".