Albanske bande haraju Čakorom

NEKADA su Peć i Dečani bili crnogorski, a danas bande Albanaca pokušavaju da nam otmu i ovo malo zemlje što imamo. Nije ovde ovih dana bilo pucnjave, ali se priča da jeste na katunima planine Mokra, na prostoru Kaludarskih kapa - kaže nam Mirko Jokić iz crnogorskog sela Velike, koga zatičemo na prevoju Čakor.

Neka čudna tišina zagospodarila je vrhovima Čakora, nedaleko od Plava, posle tenzija koje su pritisle ovdašnje stočare na katunima i meštane sve do Kule. Pitanje demarkacije - linije koja razdvaja južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju i Crnu Goru u dužini od 79 kilometara, počelo je da se otvara pre četiri godine, da bi ovih dana albanski ekstremisti i teroristička Albanska nacionalna armija (ANA) zapretili ratom ukoliko Crna Gora ne vrati Kosovu osam hiljada hektara "otetog" zemljišta!

Skupština u Prištini nije ratifikovala Sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom, koji su u avgustu prošle godine potpisali u Beču, što je dodatno podiglo temperaturu na granici, ali i pripravnost crnogorske policije, pa se u jednom trenutku na "spornoj" međi našlo i tridesetak pripadnika specijalne antiterorističke jedinice.

Na prevoju Čakor, na nadmorskoj visini od 1.849 metara, nekadašnjem putu koji je vodio od Andrijevice do Peći, reporteri "Novosti" nisu čuli zveket oružja, ali jesu primetili strepnju ljudi koji već dugo trpe zulume bandi iz komšiluka. Otimaju im stoku, kradu šumu, premlaćuju pastire. Nekoliko spomenika na ovom vrućem terenu govori da je ova karaula oduvek bila poprište sukoba Srba i Crnogoraca sa Albancima, od balkanskih ratova do danas.

- Oni su napadali, a mi se branili - nastavlja Mirko Jokić dok gleda ka Metohiji.

Naš sagovornik dodaje da su Albanci i ranije napasali stoku na njihovim katunima, terali ovdašnje ljude, krali ovce i goveda, krčili šumu.

- Umesto zveketa oružja, čuje se zvuk motorne testere koja uništava naše šumsko blago. Na stotine kubika drveta odneto je u pravcu Peći i Plava, a mnoge džamije na ovom pojasu podignute su upravo od tog drveta - kazuje Jokić. - Nije nam svejedno što opet stižu pretnje iz komšiluka, jer ovaj kraj pamti mnoga zlodela njihovih predaka, a evo sada oni traže naše glave. Moju baku Stanu iz Velike živu su u vatru bacili koljači iz Rugove u Drugom svetskom ratu,

Nedaleko odavde, na prevoju Ćafa smestilo se albansko groblje. Porodice Albanaca koje su nekada živele u obližnjem selu Novšići sahranjivane su na tom parčetu zemlje.

- I danas to čine! I ne samo oni nego i druge albanske familije koje iz Peći dolaze ovde i sahranjuju svoje. Drže se gesla da gde god postoji albansko groblje, tu je i albanska zemlja - priča Jokić.

Ovaj granični problem počeo je da se javlja 1999. godine, samo nekoliko meseci posle NATO bombardovanja SRJ, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murina prema Peći i na nekoliko mesta postavili piramide koja je za snage međunarodne zajednice bila linija razgraničenja Crne Gore i Kosova. Ali taj posao je urađen na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene 850 metara unutar njene teritorije! To je i razlog što još nije pušten u saobraćaj put prema Peći sa zajedničkim graničnim prelazom na Čakoru, iako je Crna Gora u tu saobraćajnicu uložila oko milion evra. Na području katuna Kaludarske kape minulih godina policija je imala obračune sa Albancima iz Metohije, koji su dolazili u krađu šuma, ali i poharu katuna, na koje se jedno vreme nije "izdizalo". Usledilo je potom primirje koje su uveli crnogorski policajci i graničari, ali i Euleks sa druge strane međe, sve do priče o demarkaciji.

- Oni su nama oteli Metohiju i treba da je vrate Crnoj Gori. Nažalost, vlast u Podgorici o tome ćuti - kaže Dragutin Živaljević iz Velike. - Naši preci, kao i mi više smo životno bili oslonjeni na Peć nego na Berane. Oduvek je Velika bila na braniku srpstva, jer se ovde branilo Cetinje, ali i Beograd. Mnogo krvi su naši preci prolili da bi sačuvali ovo parče svete zemlje. Običnim ljudima danas bezbednost nije zagarantovana. Ne smeju da odu u obližnju šumu da beru borovnice plašeći se da će im put blokirati neki Šiptar, možda ih oteti ili ubiti.

Mirko Jokić iz Velike gleda ka Metohiji

Šestoro Živaljevića stradalo je u svirepom zločinu pripadnika zloglasnih "Skenderbeg" i divizije "Princ Eugen", 28. jula 1944. Pod nožem pomahnitalih ubica našlo se 428 dece, žena i staraca iz Velike i okoline!

- Povampirili su se zločinci koji opet prete odmazdom. E sada im se nećemo dati - poručuje Dragutin. - Ako zatreba, branićemo se sami. Podgorica je daleko, a Beograd još dalje.

Ipak, nadu da će prošlost ovih krajeva ostati između tvrdih korica istoričara ulio je žagor Dragutinovih unučića Lazara i Tatjane, koji su vikend proveli kod dede i bake.

- Ima u selu područno odeljenje u kojem nastavu pohađa dvadesetoro mališana. Daće bog da dobar broj ostane ovde i širi svoju lozu, jer tako možemo da slavimo naše pobede - šalje optimističku poruku deda Dragutin.

Dragutin Živaljević sa unucima

USTAV SFRJ

- Crna Gora treba da ima granice tamo gde su joj i bile - diplomatski odgovara za "Novosti" Mehmet Bardhi, predsednik Demokratskog saveza. - Spor nije rešen kod Kuče, gde je groblje, i tamo se sada nalazi znak međaš, tu je i Čakor, pašnjaci i katuni na kojima meštani izdižu stoku. Podgorica i Priština moraju da utvrde granicu po mapi koja je važila u Ustavu SFRJ iz 1974. godine.

HOĆE DA PRISVOJE HILjADU HEKTARA

Pre sedam godina u okolini Rožaja na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili su i uklonili crnogorska obeležja. Danima su protestovali, tvrdeći da oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći, pripada Kosmetu i da je taj prostor zaveden u katastarskim knjigama opštine Peć. Međutim, istina je da je ono zavedeno i u knjigama u Rožajama gde ljudi plaćaju porez. Iako su se iz crnogorske Uprave za nekretnine pozivali na brojne papire i katastarsku dokumentaciju staru preko 80 godina, od dogovora "dveju strana" nema još ništa.