Viole svirale i kad je pucalo

U BOGATOM fundusu pirotskog Muzeja "Ponišavlje", o kojem brinu istoričar Mila Savić i etnolog Saška Velkova, nalaze se i dve viole: dva svedoka balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Instrumenti su pripadali učiteljima Ćiri Rančiću i Radomiru Stankoviću, srpskim vojnicima i učesnicima velikih razmirica u drugoj deceniji prošloga veka. U depo Muzeja dospele u drugoj polovini prošlog veka, kada su ih potomci ovih ratnika poklonili ovoj ustanovi.

- Viole se razlikuju po veličini, boji zvuka i obliku gudala - napominje Mila Savić dok govori o istoriji instrumenata i sudbinama njihovih vlasnika. - Van svake sumnje, Ćira Rančić je bio veliki zaljubljenik u muziku i očigledno je vrlo dobro znao kako može da utiče na moral svojih sapatnika - priča Savićeva.

Pretpostavlja se da je Ćira svoj instrument kupio u Beogradu, gde je 1896. završio Učiteljsku školu. Viola koja je svirala ratnicima, pre rata je uveseljavala Piroćance u kamernom orkestru koji je Ćira formirao sa grupom svojih sugrađana 1899. Ispod svojevrsne patine viole nalaze se mnoge priče o ljudskim sudbinama u najtežim trenucima za Srbiju. Posle povlačenja, Rančić je s porodicom dospeo u Valonu, da bi posle rata svoj instrument sa dobro očuvanim obeležjem "Konzervatori violin" vratio u Pirot, a Muzeju ga zaveštao pre smrti 1969. Ovaj zaljubljenih u muziku se inače bavio i književnošću, a Piroćancima je poznat i po tome što je bio prvi dopisnik "Politike" iz ovog kraja između dva rata.

Za Stankovićevu violu se ne zna pouzdano da li je i ona prešla preko Albanije, ali je dobro znano da je Stanković bio pripadnik takozvanog Đačkog bataljona i podnarednik pisar ađutanta Odeljenja ministarstva vojnog u Solunu.