Zov zavičaja jači i od albanskih pretnji

IAKO su nam dani, a pogotovu noći pune zebnje i neizvesnosti, svi mi koji smo se vratili pre 15 godina, učinili smo to sa sa namerom da ostanemo u svojim obnovljenim domovima i na imanjima

Ovako, gotovo istovetno govore povratnici u Osojanu, mestu u metohijskoj opštini Istok gde su se prvi povrtanici organizovano vratili avgusta 2001 godine. Bio je to, kažu, prvi organizovani povratak na Kosmet. I uprkos svemu uspešan. Jer, iako žive u stalnoj neizvesnosti zbog učestalih napada i pljački Albanaca, veruju u opstanak, ali i povratak ostalih raseljenih. Naši sagovornici ponosno ističu da nigde nema ovakve plodne metohijske zemlje, na kojoj sve rađa i da je to razlog što Albanci na sve načine pokušavaju da ih proteraju sa njihovih imanja. A pljačke, su kažu, poslednjih dana sve učestalije.

- Čuo sam kada su mi iz dvorišta ukrali automobil. Ali nisam se usudio da izađem da ne napadnu i mene. Jer, ipak, bitniji mi je život od automobila - ispred neograđene kuće kraj puta, nedaleko od centra Osojana, Budimir Repanović (49) koji se vratio pre dve godine u zavičaj opisuje događaj od pre par dana, kada mu je iz dvorišta ukraden auto "opel korsa".

Kaže da se u rodno selo vratio sa namerom da ostane i da je Ministarstvo za povratk u kosovskoj vladi uz pomoć međunarodne organizacije sagradilo kuću.

- Kao i svi povratnici i ja želim da ostanem. Evo, iako trenutno živim sam jer mi je majka na lečenju u Kraljevu, zasadio sam baštu i nešto imanja oko kuće. Ali Albanci nam baš ne daju života - priča u neverici ovaj čovek koji živi od minimalca.

Budimir razočarano kaže da je stekao utisak kao da policija i lopovi sarađuju. Jer iako su došli na uviđaj, samo su konstatovali nestanak automobila i na tome se, kaže, završilo.

- Već noćima ne sklapam oči. Pošto su nam već ukrali jednu kravu, po cenu života neću dozvoliti novu krađu - priča sedamdesetogodišnji Ćirko Repanović koji neprestano motri na dvorište.

Ni Milisav Tošić (55) koji obrađuje gotovo deset hektara imanja strahuje za traktor koji je dobio svojevremeno na ime donacije.

Mladi vežbaju za takmičenje u Prvoj pomoći

- Ovaj traktor mi je sve, izvor prihoda za moju porodicu. Ne znam šta bih radio kada bih ostao bez njega - govori nam Milisav dok obrađuje njivu nadomak kuće.

Da su napadi na povratnike i njihovu imovinu učestali, potvrđuju nam Ivana Tošić koja, kako kaže, snagu crpi i iz svojih naslednika, sina i ćerkice i Vukomir Đurić (50) koji sa suprugom i troje dece ovde planira budućnost.

- Osim slobode kretanja koja nam je ograničena unutar sela, stalno smo u neizvesnosti jer kao da se pljačke događaju koordinirano, dirigovano i s vremena na vreme. Kao da se neko namerno poigrava sa nama, tek da nismo potpuno sigurni i bezbedni. Jer ljudi bi ovde mnogo više radili i ulagali ali se ne usuđuju - priča Vuko.

I dok s nevericom pominje da se akteri svih tih pljački po prvilu ne otkrivaju, poluglasno, više za sebe dodaje: "Kao da nas neko namerno testira koliko možemo da izdržimo u ovoj neizvesnosti".

Milisav Tošić strepi za traktor

- Nažalost, u poslednje vreme pljačke su ovde sve učestalije, a meni su nedavno ukrali kazan za rakiju, a do sada su na području naše opštine ukrali najmanje dvadesetak traktora. Mislim da je cilj svih tih pljački da na nam uskrate sredstva za život jer većina povratnika uglavnom živi od poljoprivrede - priča Momir Vulić (58), poštar koji sa još nekoliko srpskih porodica živi u samom Istoku.

Kaže da je u gradu za povratnike još teža situacija jer ih je svega nekoliko porodica i da bukvalno žive u neprestanom strahu.

- Sve je to politika i siguran sam kada bi vlasti u Prištini naredile policiji da radi efikasnije svoj posao, da ne bi ovde bilo toliko krađa i da bismo mi bezbednije živeli. Ali, to kao da nekome odgovara - zaključuje jedan od mladića ne želeći da se predstavi.

NEREŠENO

- Iako nam kradu sve od stoke do mehanizacije, ni jedan jedini slučaj krađe nije rešen. Nekada imam utisak da i policajci kojima prijavimo krađu sa odobravanjem reaguju na to - kaže Mališa Đurić, predsednik opštine Istok

Centar Osojana

MLADI BEZ POSLA

I DOK neki od meštana opominju na neravnomernu raspodelu pomoći koju dobijaju od Vlade Srbije u mehanizaciji i poljoprivrednom semenu, ali i drugim vidovima, drugi ističu da je najteže zbog nedostatka posla za mlade.

- Svake godine po dvadesetak mladih nam završi fakultete ali nemaju gde da se zaposle. Ovde se od 2007. godine niko nije zaposlio iako je dosta njih zbog starosti otišlo u penziju - kažu nam u opštini Istok čije je sedište u Osojanu.