Vojvođanske priče: Čika Andra vodi do Stokholma...

KADA su se naši davne 1912. godine, tada samo dve godine starog Olimpijskog kluba Kraljevine Srbije, potonjeg Olimpijskog komiteta, spremali da pođu u Stokholm, u kom su se održavale Olimpijske igre, kako bi “isposlovali” prijem Srbije u ovu međunarodnu sportsku organizaciju, “slabo bi se proveli” da im vođa puta nije bio - Sremac...

Ovako, o Andriji Andri Joviću, inženjeru, svestranom sportisti, ljubitelju muzike, oficiru, jedinom članu prvog Olimpijskog komiteta Srbije “iz preka”, a pre svega svom suseljaninu, rođenom u Čortanovcima, 22. avgusta 1877. godine, priču počinje Živan Pašić, nezvanični hroničar ovog mesta, autor dve knjige u kojima osvetljava istoriju naselja “ušuškanog” u Sremu, između Dunava i Banstola...

A priča o čika Andri, kojeg stariji Čortanovčani još dobro pamte, jer je, od penzionisanja, pa do smrti 1945. godine živeo u svom selu, kako napominje Pašić, uveliko je prevazišla granice Čortanovaca.

- Čika Andrin otac Luka bio je beležnik i odlučio je da sina školuje, pa ga je poslao u Beč, gde je završio mašinski fakultet - objašnjava Pašić. - Kada ga je priveo kraju i postao stručnjak za železnicu, ali i oficir Austrougarske vojske, kratko je službovao u Beču i Pešti. Ubrzo prelazi u Beograd, gde svoja znanja i veštine stavlja na raspolaganje srpskom narodu. Zapošljava se u Ministarstvu saobraćaja, kao savetnik ministra.

Nisu ga mimoišli ni balkanski, a ni Prvi svetski rat, u kojima dobija niz odlikovanja. Najveća ljubav, i pored svega, bila mu je sport. Kao student, pored tambure, koju je lepo svirao, posvetio se i fudbalu, a ni atletika mu nije bilo strana...

Jović (donji red, sa šeširom u sredini) u trenucima opuštanja

Upravo u sportu ostavio je najdublje tragove. Kada je, 1911. godine, a gde bi dalje nego u kafani, poznatnoj “Ženevi”, osnivan Beogradski sportski klub - popularni BSK, Andrija je postao njegov prvi, a kasnije i doživotni predsednik. Kako i ne bi, kada je upravo on u Beograd doneo prvu pravu fudbalsku loptu i garnituru dresova...

- Nekada, u šali, kažem drugarima iz Beograda, da bi još igrali “trule kobile”, da im mi Sremci nismo doneli loptu - smeje se Pašić. - Nije ni čudo što su ga u Srpskom olimpijskom klubu, čiji je jedan od osnivača bio, angažovali kada su krajem 1911. saznali za postojanje MOK i pošto su s tom organizacijom “uhvatili vezu”.

Andra kao kraljevski oficir Srbije

Cilj je bio da sportisti iz Kraljevine Srbije učestvuju na Olimpijskim igrama u Stokholmu sledeće godine, a i da naš Klub istovremeno bude primljen u Međunarodni olimpijski komitet. Nalog za isplatu 4.000 dinara pomoći klubu potpisao je, zapisali su hroničari, ministar Nikola Pašić. Delegaciji, na čijem je čelu bio pešadijski kapetan Svetomir Đukić, direktor Srpskog olimpijskog kluba, stručni vođa bio je upravo Andra Jović, iskusan, svetski čovek.

- Na put su krenuli 12. juna 1912. vozom za Stokholm, ispraćeni sa beogradske stanice uz pucanje prangija - priča Pašić. - O tome koliko je put bio uspešan i kako se u inostranstvu dobro snašao čika Andra, raniji stanovnik Beča i Pešte, najbolje svedoči to što je dobio zahvalnicu švedskog kralja, za dovođenje delegacije Srbije i spotrista na Olimpijske igre. A kako put i ne bi bio uspešan kada ih je vodio naš Sremac...

Sa drugarom na pecanju

S MICOM NA SALAŠ

ČIKA Andra se, priseća se Pašić, nikada nije ženio. Radni vek je, osim Beograda, proveo i u Inđiji, Mariboru, Nišu, a kada je došlo vreme za penziju, vratio se u Čortanovce, u porodičnu kuću, koja je sada obležena spomen-pločom.

- Moj babo Petar često mi je pričao kako je čika Andra išao na salaš i kako mu se uvek s poštovanjem javljao - kaže Pašić. - Iza njega je išla magarica Mica i na specijalno podešenom samaru nosila kafu, rakiju, vino, šoljice...

Jović sa kolegama železničarima (stoji)

PAMTI se u Čortanovcima i kako je čika Andra imao veliki uticaj na svog sinovca Radoslava Miška Jovića, koji se pre Drugog svetskog rata školovao za vojnog pilota, postao pilot JNA, a zatim i general, i jedan od komandanata vazduhoplovstva ove armije...

Andrija sa saradnicima (donji red, drugi s leva)