Selo na atomski pogon

TRIJESKA je kameniti pupak koji je sigurno usled vulkanizma eruptivnom snagom iz zemlje isteran. I samo ime svedoči da je usled nekog trijesa (udar groma) postala, pa su je meštani tako krstili." Objavio je ovo davne 1872. godine znameniti general, akademik, geograf i putopisac Jovan Mišković o planini, kako je svedočio, "oštroj kao piramida, što dominira nad Jablanicom", selom udaljenim pet kilometara od Gornjeg Milanovca. I šturim traganjima, po njoj je nađen uranijum, čije zračenje i povremeni "trijesovi" vrha, kao da su odredili socijalnu i ličnu psihologiju Jablaničana - oni i selo što vrvi od legendi, naprosto zrače neobičnostima, čudnim, a ipak pozitivnim postupcima, retko viđenim temperamentom...

Vrh pristupačan samo sa dve strane, i to teškom mukom, uzdiže se na sastavu Jablaničke i Grabovičke rečice, pa je sa svih strana okružen vodom.

- Selo je prepuno zdravih izvora - na svakih sto metara po jedan. Zato svaka kuća ima svoju vodu, lokalni vodovod. Poplave, veliki odroni i klizišta su česti. Saniramo most u zaseoku Blagojevići, saobraćajnu kucavicu. Selo ima 290 žitelja u 120 kuća, mnogo neženja, vraćaju se penzioneri, kao ja. Od opštine godišnje dobijamo 350.000 dinara. Malo, jer za te pare malo ko hoće da izvodi radove... Škola je ove godine zatvorena, ne bi morala, ali roditelji decu školuju u gradu. Zatvorena je jedina prodavnica. Inicirali smo saradnju svih Jablanica: zlatiborske, kopaoničke, one kod Boljevca i naše, osnovali smo Udruženje Jablaničana Srbije - govori nam Radoica Dragojlović (71), predsednik MZ.

Kmet, kako se u ovim selima zove ta funkcija, poznat je savezni fudbalski sudija bivše SFRJ. Sudio je na "večitim derbijima" Zvezde i Partizana, hrvatskom Dinamu, Hajduku, a u Sarajevu 1992. jedva je, kako kaže, izvukao živu glavu na meču Željezničar - Rad. Njegov deda Milorad, ponosno kaže Dragojlović, bio je čuveni ratnik - solunac.

Ime sela je varljivo: mnogi misle da potiče od jablanova, ali žitelji vele da su ga u davna vremena "krstili" po jabukama, na staroslovenskom i ruskom zvane jablanji. I zaista, nema kuće bez bar jednog stabla (pra)stare jabuke.

Uprkos pljusku, Crkva Presvete Bogorodice uz Treštanski potok je posećena. Njena gradnja započeta je 2007, na mestu iskonske bogomolje stolećima zvane Svetinja, od koje su ostali presto i korito za krštenje dece. Jedan od začetnika gradnje je Milan Hadžić (81).

- Gradimo je svojim prilozima, svojim kamenom s Bukovika, žuljevitim mobama oko 500 Jablaničana i dobronamernika sa strane. Neimar je Milenko Bojović - priča čiča Milan.

Kmet i ostali vode nas u uzorno domaćinstvo Ljubivoja i Ljiljane Petrović, koji drže 50 muznih krava rase simental i holštajn, a sve mleko prodaju "Imleku".

- Sve teže se živi od mleka, cena mu pada, i svi stočari se boje uvoza mleka. Ako se to desi, niko neće širiti stočni fond. Svakodnevno isporučim po 500 litara. Kupio sam automatske muzilice i svu opremu za 17.000 evra, bez kredita. Mesečno zaradim oko 500.000 dinara, ali ih pojedu veliki troškovi. Obrađujem 20 hektara svoje i 50 hektara zakupljene zemlje. Radni dan nam je od pola šest do 22 časa. Sin Marko (25) nastaviće ovaj posao - objašnjava Ljubivoje.

On i seljani prepričavaju zgode i smešne nezgode, pa i o čoveku teškom 40 kilograma koga su zvali Ljudina i grmalju od 140 zvanom Buva. Tako danas, radom i smehom, živi Jablanica pod uranijumskom Trijeskom.

LEGENDE

Navrh Trijeske su ostaci drevnog, po legendi zamka Proklete Jerine. Pod vrhom, u viru Bakrač se, veli predanje, kupao Marko Kraljević, a pojile su ga čak dve vile lepojke. Na zapadnoj strani Trijeske i hroničar Mišković je gledao otiske ljudskih stopala i psa hrta u kamenu, a narod vekovima priča da je Sveti Sava tuda često hodio.

ŠUMSKI ČOVEK

Od detinjstva, Dragan Gale Obradović (66) poznat je kao šumski čovek. Prirodnjak, češće spava u prirodi nego u kući. U šumi jede sve što je u njoj jestivo: puževe, kišne gliste, pečurke, samoniklo voće i povrće, lekovite trave...

- Glista je najčistija životinja, čist protein, mekana kao špageta - uči nas Gale, koji se sa ostalim seljaninom u bivšoj seoskoj zadruzi, naočigled mnogobrojne publike, kladio ko će više pojesti: onaj ljutih feferona, ili Gale glista. Gale je ubedljivo bio prvi.

MIJO PREŽIVEO TRI KOME

Fenomen zvan Miroslav Mijo Tomašević (67) preživeo je tri kome, iako su ga svaki put "otpisali".

- U prvoj 1973. bio sam 58 dana, posle saobraćajnog udesa, kad mi je pukla glava. U drugoj osam dana, nakon prevrtanja autobusa u susednoj Vrbavi. Treći put sam bio proglašen mrtvim i u komi dugoj 19 dana, nakon što je u planini Osoje 13. septembra 2006. preko mene prešla prikolica sa osam do deset kubika drva. Al' čuva me Svevišnji Bog - setno veli Mijo.